si yo fuera maradona
viviria como el
Si yo fuera maradona
frente a cualquier porteria
Si yo fuera maradona
nunca m'equivocaria
Si yo fuera maradona
perdido en cualquier lugar
LA VIDA ES UNA TOMBOLA
de noche y de dia la vida es una tombola
y arriba y arriba.
si yo fuera maradona
viviria como el
mil cohetes mil amigos
y lo que venga a mil por cien...
Si yo fuera maradona
saldria en mondovision
para gritarle a la FIFA
Que ellos son el gran ladron !
LA VIDA ES UNA TOMBOLA
de noche y de dia la vida es una tombola
y arriba y arriba.
si yo fuera maradona
viviria como el
porque el mundo es una bola
que se vive a flor de piel
si yo fuera Maradona
frente a cualquier porqueria...
nunca me equivocaria...
si yo fuera maradona
y un partido que ganar
si yo fuera maradona
perdido en cualquier lugar....
LA VIDA ES UNA TOMBOLA
de noche y de dia la vida es una tombola
y arriba y arriba.
LA VIDA ES UNA TOMBOLA
de noche y de dia la vida es una tombola
Čuo sam hvalospjeve kako je prvih pet minuta Emir u svom filmu o Maradoni napravio upravo ne bi li sebi digao spomenik. Je je. Tako je lakše objasniti. Često čujem onu
Inače Kustu ne znam kao filmaša koji je radio dokumentarce, no sa ovim svojim pokazao je kako se to radi i kako se plesnim riječnikom mete podij svojom partnericom. I da, tko može osim njega doma, u Beogradu voziti po gradu Maradonu u svojem autu. Odvesti ga kući. Ugostiti. Qualqien?
Film se snimao dvje godine i slika je o Maradoni, onakvog kakav ustinu jest očima Kuste očima svih nas zaljubljenika u nogomet. I onih koji su ga igrali i onih koji su ga samo promatrali.
Sjećam se djetinjstva, a istovremeno se sjećam i prenesenih dječjih snova u današnje vrijeme. IstinaBog ne mojih ali od nekih svojih starijih prijatelja. Koji sa istom žestinom, onom djetinjom igraju nogomet i vole si nadjevati ... kao nekad u igri a danas više sa šalom i sjetom na proteklo vrijeme imena poznatih nogometaša. Dakle uvijek je bio neki sukob između rekao bih dviju opcija. Jedne koja je navijala za Brazil i druge za Argentinu. Većina je bila nekako svrstana u ova dva tabora. Samo neki "otpadnici", rebeli ili klinci inficirani sa juevnilnom individualizmom su bili "nešto ili netko" drugi.
Zapravo izuzetno sam ljubomoran na Kustu koji je imao prilike u dvije godine rađenja ovog filma, ne samo susretati se sa "Mano del Dios" već i upoznati ga i napraviti ovakav izvrstan film za sve fanove malog ali žestokog Argentinca.
Film je prepun isjećaka iz karijere Maradone. U njima me on ponajviše podsjeća na jedan lik iz crtića koji je slabo bio u nas prikazivan ali svejedno prisutan... Tasmanian Maniac
Post je objavljen 20.02.2009. u 23:01 sati.