Stalno kradem kišobrane. Iz kafića, s posla, od svukud. Jer uopće ne kužim kaj je vani pa se iznenadim i uzmem najbliži. A ak se slučajno razvedri, ostavim svoj. Ko da je sve to naše.
Tak bi i trebalo bit. I to ne samo s kišobranima neg i s biciklima, a da ne spominjem aute il motore. Recimo, odeš iz Centra na Črnomerec s nekakvim autom koji ti je najbliži. Tam obaviš kaj treba, ovog s kojim si došel nema, al uzmeš drugi. To bi bilo baš fora. Kaj bi još tak moglo? Jedan lik mi je ispričo istu priču s knjigama. One bi se ostavljale po kafićima isto. I napišeš na internetu di si ju ostavil. Tak da onaj ko ju oće čitat zna di je. Sad već imamo kišobrane, bicikle, aute i knjige. A i kaj ti više treba?
Kad bi ljudi bili za nekaj moglo bi svašta tak uredit, al ne daju se. Moraju imat svoje i točka. A da su malo za slogu, puno tog bi bilo lakše. Mogli bi to radit i sa kućama na moru, stanovima. Samo na internetu vidiš di je slobodno. Vlasnički listovi bi se mogli spalit. Tak bi se riješili građevinske mafije. Ona druga mafija za drogu bi ostala, al pošto bi ljudi imali skoro sve kaj im treba, možda i ne bi trebali drogu. Kaj velite? Se zato drogiraju jer im nekaj fali? Ak je tak, onda bi se i te mafije rješili. Sad bi se još samo morali rješit političara i evo ti Eldorada! A kak?
Kak se rješit političara? Već sam se i toga sjetila, al to drugi put.
Post je objavljen 22.01.2009. u 09:26 sati.