Viče zamnom moj sin, kad sam "potrčala" (to se ne može tak nazvati, već više kotrljanje, ili ti ga produženi korak ) 2 koraka ispred njega da ga uslikam na snijegu koji je tek pao. Bilo je to pred nekoliko dana. Divan dan, jedan od onih dana kad sam se osiječala super, i prošetala po snijegu sretna ko malo dijete da me ništa ne boli i da mi nije baš tako teško nositi ovaj balonček ispred sebe.
Počela sam se tako smijati da su me sve obrazi boljeli. On je bio tak zabrinut za mene i pazio me i mazio mjesecima, da ga je uplašilo kako sam ja potrčala tih 2 koraka ispred njega...
Veliki moj dečko
Jučer mi je rekao kako sam ga rodila zato da bi mi pomagao... to je njegov zaključak jer mi je pomogao složiti stvari iz dućana koje je tata donio i dao ideju kako nešto dohvatiti!
Jedino mi je bilo žao kad sam rekla da moram legnuti (a svako malo to govorim) jer me stišće i steže trbuh, a onda je ljuto tužnim tonom promrmljao kako mu je žao što je zaželio bebu... a na pitanje zašto??? Odgovorio mi je "zato što ne volim da te stalno tako steže i boli... i neću da te jako boli kad se beba bude rodila..."
Zvrčka moja velika... a ljepo sam mu objasnila da mi nije ništa strašno, da je to tako s bebama i mamama, neka ne brine, jer mi beba ne može ništa loše napraviti.
Kak je ljepo kad tak mali čovjek brine, pazi i mazi. Svaki dan mi govori koliko me voli, pa me grli, pa me ljubi, pa grli trbuh, mazi ga, ljubi bebu... čak i tata sad dobiva češće puse i zagrljaje, sav mi se raznježio!
Danas sam bila na pregledu, bebač se okrenuo, od tuda i bolovi koji su trajali par dana-grčevi, baš mi je bilo loše. Leđa se drže, sve im je teže, no sreća pa je krevet blizu za strovalit se u njega da malo odmorim skupa s njima (leđima)
Ostalo?!? Drugi puta, za danas mi je dosta sjedenja i gimnastike nakon pregleda i okretanja iz unutrašnjosti!
Post je objavljen 20.01.2009. u 15:38 sati.