Marketing
Prazne Kutije
Evo da se nadovezem. Kucica, prva tura gotova, cak je i potkrovlje u funkciji. Mislili smo se sta s njim, drvo sve unaokolo, ali cilo sjajno, prelakirano i malo musavo. Plafon ruzan, pola zelenkast i iskrpan, pola na neke ruzne kocke. To smo sve izmazali, plafon bil, zidovi crni. Onda smo zakljucili da triba zavrnit spinu, tako da je dnevni boravak gori bija zgotovljen u jednoj skrtoj ali plodnoj posjeti ajkii (ikea po nasem). Za malu lovu smo nabrali kauc na rastvaranje, tapet, stolic vamo i tamo, sve potrebite budalastine, a u super veselim bojicama. Ne znam moze li se stendal-kombinacija zaista nazvat ‘veselim bojicama’ ali mene dramaticni kontrast crvene i crne jako veseli. Police sta je Pero pravija sam bila opiturala u crveno, jos stavili lipo svitlo i sad mi je s ovim ikea-momentima sve zajedno skroz ok. Na crnome kaucu je par veselih kusina crno-crveno-zelenih i par zelenih detalja tu i tamo, a cak imam i dvi iste deke, crvenu i zelenu. I bas mi je lipo kako je ispalo sve skupa. Tu je prozor osta netaknut, a I fleka od radijatora sta je curija po parketu je skroz ruznjikava, to cemo rjesavat nekom drugom prilikom. Za sad je sretno namjenski uletija crveni okrugli tapetic da malo kamuflira grdobinu. Tako da se soba najzad moze koristit, za sad je to najvaznije.
Perina radna soba je isto gotova, jos samo fale vrata od kliznog ormara. To ce on ovih dana pomalo, taman grinta da nema sta cinit otkad je stisla ljuta zimina pa ne gibamo vanka. Sad mu je bas lipo, bili zidovi, doli uredan pod (oni falsi, nacrtani parket), drvenarija sva uredna (vrata sam ja gulila, bojala, lakirala; okvire od vrata i prozora je pravija jer ih nije ni bilo) i napravija je radnu plohu i police i uselija kompjutor i more sta kancelarijskih, sta crtacih, sta muzickih alatki.
U podrumu smo mislili u doglednoj buducnosti napravit pregradu-sobicu oko masina za pranje-susenje, jer sad onako lipo nove i bile pate pokrivene pilotinom i strapotinama od laka za drvo, nema smisla. Onda ce se doli lipo razbaskarit sve ubojite masine, pile, brusilice, busilice, cuda, daske, kavaleti, veselje zivo. Ja mozda ubacim zamisljenu presu i svoj svinjakis u preostali prostor, a u maloj sobici-kotlovnici ima dovoljno mista za policu-svastaru. Naime doli se u cosi po podu vuku gomile kesa, borsi, tuba i kutijica u kojima obitavaju razni rijetko potrebni predmeti. Tu su npr. putne borse, kutija s ukrasima za bor, papiri za umotavanje, moja mapa s grafikama i ko zna cim jos, tube s nekim zaboravljenim radovima, igracke koje trenutno nisu napete, svasta nesto. Sve ti to triba ponekad i onda ko zna kad opet, pa sta ce ti doma zauzimat misto.
Ostatak sadrzaja tog tipa je u garazi, tamo je Pero navida poprecne daske preko greda gori ispod krova, popeo se na skale pa gore ubacija sator, cirade, tende, sve za kampiranje, kuvalo, stol na rasklapanje, opet svasta nesto. Po zidu od garaze vise bicikle, lopate i grablje male i velike, moji reljefi, plazni artikli, ko zna sta jos. Pa u cosi od garaze opet dici se kosilica za travu, Vanjin plasticni tobogan, neke vece daske i kartoni, okviri za slike, ogledala, rostilj, gomile stvari.
Tako da mi je ostala nerazjasnjena misterija kako smo mi iz onako malog stancica izasli pa prvo napunili kamion kutija i kutijica, a onda cilu kucu zaposjeli uzduz i popreko kad smo to sve raspakovali. A uz to je bilo i novih nabavki, nadasve potrebitih, kao npr. kosilica, bez koje se okolokucno zelenilo nije moglo dovesti do zakonski prihvatljivog nivoa ljepote. Mada je ljepota ovde relativni pojam, vise se radi o dotjeranosti, o drustveno prihvatljivom “jesam ruzna ali bar brijem noge”-gardu naspram onog nepocudnog “totalno sam zapustena i nije me briga”. Po tome smo mi najruzniji u poredjenju sa svim susjednim zelenilima, ali sta nas briga, trudili smo se, niko nas ne moze prozivat. Di bi mi bija gust da platim meksikancima da mi lickaju travicu, sade cvitice, strizu borice i siskaju stabla, a ja da tuzno gledam kroz prozor kako oni uzivaju na svjezem zraku. Ovako cim osvane prolice pocinju radne akcije oko kuce, a sta nama ne da nije tesko nego nas i nadasve veseli. Kad smo kod radnih akcija, nije da ih fali, mogla bi sad razvezat o misteriji odvajanja smeca i besmislenom lopatanju sniga, ali je za danas bilo dosta. Mada nastavak na zadatu temu i nije losa ideja, pa se mozda vratim opet sutra. Sutra je praznik, dica su doma, i onako nista pametno necu moc od njih cinit, a ovo uvik mogu pisat na pecibokune! Ali jutro je pametnije od ove 1 ure posli ponoci, pa necu nista obecavat nego cu samo zalipit jos jednu, nadasve simbolicnu sliku: sve one puste kutije najzad su prazne. Ovo je jedna od mnogih gomilica, ceka da je ispeglam, slozim, uvezem i propisno odlozim isprid kuce u tocno odredjeni dan...
Post je objavljen 19.01.2009. u 07:19 sati.