neko vrime sam mislila da me je prestalo sve to... onda mi nekoliko puta osoba dođe i javlja se, šta sam smatrala glupim, iako sam nekako čekala kad će se to dogodit, al nije mi išlo u korist. više sam to čekala zato da mu kažem sve šta mislim i da me ostavi na miru, nego da se podsjećam na sve...
i čak me i prolazilo jer je prošlo misec dana i stvarno sam počela zaboravljat i razmišljat o nekom drugom. al onda dođe taj sumrak i počnu neke gluposti i osjatim onaj miris, koji je on ima (a miris je omekšivača...) i onda nisam mogla... nisam se mogla naviknit na taj miris kao nešto bezveze, nego sam se sititla onoga svega i.... opet mi je sve došlo... ide mi na živce i glupo je i ubija me sama pomisao jer je stvarno kreten i mrzim, dobro, ne mrzim ga, al ne volim ga niti 1% jer mi je dosta toga svega. i nije stvar u tome da me taj miris vraća na to vrime pa opet poželim onako jer stvarno ne želim... nego samo mi fali neko ko će bit na tom mistu...i znam i ko, al me ne j.. ni 5% pa nemam neke koristi od toga... a sad, da mu kažem... bilo bi gluposti jer bi me vjerojatno odbio, al ne znam šta drugo napravit.... i eto, ne znam ni šta pišem ni ništa pa odoh da mi antonia ne pročita sve dok sam ja tu....
papa
Ana
Post je objavljen 18.01.2009. u 12:08 sati.