Vrata njihova stana dočekala su me otvorena. Evan je ležala na kauču s glavom položenom u Bradinovo krilo. On joj je prstima micao kosu s lica, tiho pjevušeći pjesmu kojom je mene nekad uspavljivao nakon što bi mu dotrčala u krevet, vrišteći da je čudoviše ispod mog kreveta. Oboje su okrenuli glavu prema meni, čuvši da sam ušla u stan.
Nijemo sam ih pozdravila blijedim osmijehom i svukla jaknu sa sebe. Potom sam se dovukla do kauča na kojem su se nalazili, osjećajući kako ostavljam mokre tragove za sobom. Po turski sam sjela na pod ispred njih i izula starke, cjedeći vodu iz njih. Oni su i dalje samo šutjeli, držeći se normalno kao i uvijek. Pritom mislim na to da su i dalje bili nevjerojatno staloženi i kul untoč svojoj distanciranosti.
Uzdahnula sam. „Kako ste znali gdje treba poslati Bailee po mene?“, zaključila sam da je najbolje započeti razgovor rješavanjem nepoznanica.
Bradin je glavom trznuo prema niskom stoliću u kutu sobe na kojem se nalazio vlažni smotuljak. „Mama mi je jučer poslala pismo. Rekla je da si se posvađala s njima i otišla od kuće.“
Razrogačila sam oči. „Naša majka koja nas se oboje odrekla ti je poslala pismo?“
„Ne, ne“, Bradin je odmahivao glavom. „Mene se odrekla, ali si se ti nje odrekla, a ne obrnuto.“
„Bila je zabrinuta za mene?“ zapanjeno sam upitala, oblikovavši usta u savršeno začuđeni O.
„Pretpostavila je da ćeš doći k meni ili biti kod Finniganovih“, slegnuo je ramenima. „Očito je pogodila.“
Kimnula sam glavom. „Očito je.“
Neko smo vrijeme samo šutjeli. Nije se čula ni muha u zraku osim Baileenog udaranja po nečemu u kuhinji. Da situacija nije bila tako napeta, vjerojatno bi otišla pogledati kojeg to vraga radi. Međutim, pošto se napetost mogla rezati kuhinjskim nožem, bilo je bolje da ostanem mirno sjediti.
„Ok, i što sad?“ nervozno sam se promeškoljila.
„Ništa“, Bradin je ležerno odgovorio. „Odnesi kovčege u našu sobu i raspakiraj se, ali morat ćeš spavati ovdje na kauču. Ili bi se radije gurala između Evan i mene?“
„Kauč!“ hitro sam se zaderala. Evan je na licu zatitrao maleni osmjeh. Opet sam uzdahnula. „Onda, hoćemo li porazgovarati o onome što se dogodilo ili ćemo se praviti da ničeg nije bilo?“
„Alexis, ničeg ni nije bilo“, smireno je rekao Bradin. „Ti si planula i rekla svoje mišljenje, a sad ti je žao zbog toga jer se grizeš da smo mi možda povrijeđeni.“
„Ne, nimalo se ne grizem zbog onog što sam rekla“, odvratila sam spokojno. „Stojim iza svake svoje riječi. Ali mi nije jasno kako to da me i nakon svega možete normalno tretirati.“
„Zato što smo to čuli isto puta koliko je zvijezda na nebu“, Bradin hladnokrvno slegne ramenima. „A čak iako stojiš iza svega što si rekla i smatraš da smo toliki probisvijeti, zašto si se onda odrekla svega razumnoga u svom životu zbog nas?“
„Jer vas volim“, zbunjeno sam odgovorila, smetena kako to da me uopće može pitati takvo apsurdno pitanje. Pa očito je, zar ne? „Mislila sam da to znate. Mislila sam da znate da vas unatoč svim sranjima volim. Jer bez obzira na to što je vama stalo samo do vas, ja se i dalje nadam da ćete jednog dana pronaći mjesta u svojim smežuranim srcima za mene.“
Tad se i Evan po prvi puta oglasila. „Alexis, bili bismo ludi kad te ne bi voljeli.“
„A da? Pa ako me toliko voliš, zašto si ikad sjela na onaj glupi motor i otišla se utrkivati?“ glas mi je počeo pucati.
Evan slegne ramenima. „Kakve to veze ima s tobom? Išla sam se utrkivati jer sam to zbilja željela. Ne znam kako da ti opišem. Evo, u bajci, ja bih bila ptica, a dijete kavez. Ja nisam bila spremna odreći se svoje slobode...niti ću ikada biti.“
„Mogla si poginuti!“ planula sam.
„Ne započinji opet svađu“, mrko me opomenuo Bradin. „Gle, poanta je da i mi tebe volimo. Zar ti to nije dosta?“
„Dosta mi je zasad“, prihvatila sam, znajući da bolju ponudu neću dobiti. „Ali kasnije ću vjerojatno zahtjevati nešto više.“
Bradin prekriži ruke. „Kasnije ćemo mi već biti daleko od tebe.“
„Ne bih se baš na to kladila“, namrštila sam se. „Slijedit ću vas i na kraj svijeta ako treba.“
„Nikad nećemo imati mira, Bradine“, Evan je tužno uzdahnula.
„Hoćemo“, frknuo je on nosom. „Nagurat ćemo je u neku konzervu i baciti niz rijeku. Premala je da bi se bunila.“
Djetinjasto sam mu se izbeljila. „Doplivat ću do vas.“
Bailee se javila iz kuhinje. „Čovječe, je l' imate vi ovdje išta za jesti?!“
Ošinula sam ih pogledom. „Vjerojatno nisu ništa jeli od zadnjeg puta kako sam ja bila ovdje.“
Evan okrene očima. Ustala sam i otišla do kuhinje. Iz hladnjaka je virila Baileena guzica, a kad sam je potapšala po leđima, uspravila se do pune visine.
„Ništa“, mrko je rekla. „Oni očito preživljavaju od zraka.“
„Ili seksa“, odvratila sam zgroženo.
„Mda...idem ja“, rekla je, navlačeći crnu kožnu jaknu na sebe. „Moram popiti barem kavu kad ne mogu ništa pojesti.“ Mahnula nam je prije no što je pri izlasku iz stana zalupila vratima.
„Pa dobro!“ pljesnula sam rukama. „Onda ću nam ja morati pripraviti božićnu večeru!“
Evan se u trenutku smrknula. „O čemu govoriš?“
„O Božiću“, slegnula sam ramenima, sjednuvši za stol i počevši stastavljati popis onog što moram kupiti. „Danas je Badnjak, za Boga miloga! Kad već moram biti ovdje za praznike, stvorit ću pravi božićni ugođaj.“
„Nisi nas pitala za dopuštenje“, Evan mi je proturiječila.
Podigla sam pogled popisa namirnica. „Nisam znala da mi treba.“
„E pa ja ne želim da mi pretvoriš stan u Djedovo božićno selo“, sarkastično i mračnog izraza lica mi je odbrusila moja draga šogorica.
Nadurila sam se. „Dužna si mi! Ubila si mog nerođenog nećaka ili nećakinju!“
„Ne igraj na kartu samilosti“, okrenula je očima. „Neće ti upaliti!“
Izbeljila sam joj se. „Branila sam vas pred roditeljima...“
„Nitko te nije tjerao na to“, prekinula me Evan.
„...i odrekla se svega samo zbog vas!“ nastavila sam, ignorirajući njezinu opasku. „Najmanje što možeš je dopustiti mi da imam pravi Božić!“ Potom sam se okrenula prema Bradinu. „Daj joj nešto reci! Brat si mi i Irac si! Trebao bi znati da je Božić drugi najvažniji blagdan poslije Uskrsa!“
„I sama znaš da nikad nisam bio religijska osoba“, Bradin je zijevnuo od dosade.
Smrknula sam se. „To je zato što si pod misama bario časne sestre u ispovjedaonici umjesto da si slušao propovijed s nama ostalima.“
Bradin je podignuo vrhove usnica, zagledavši se u daljinu, ali ga je Evan puknula po ruci i oštro pogledala.
„Onda, što kažete?“ molećivo sam ih zamolila, kleknuvši na koljena ispred kauča na kojem je ležala Evan s glavom u Bradinovu krilu. „Mooooooolim vas!“
„Pa dobro“, konačno je popustila, a ja sam pobjednosno skočila i pljesnula rukama. „Smiri se! Smiješ napraviti to sranje pod uvjetom da ja ne moram u ničem sudjelovati. I naravno, javno ću pokazivati svoj jad uzrokovan tim tvojim božićnim ugođajem.“
Okrenula sam se na prstima poput balerine, a potom cmoknula Evan u obraz. „Jadikuj koliko hoćeš, boli me briga.“
Evan je suzila oči. „Patit ću svake sekunde Alexis i ti ćeš biti zaslužna za to.“
„A-a“, nacereno sam odmahnula glavom. „Uživat ćeš kad vidiš poklon koji sam ti kupila.“
„Ne valjda i pokloni“, namrštila se.
„Ako je Isus mogao dobiti poklone, možeš i ti!“ usprostivila sam se, stavivši ruke na bokove.
„Ti nisi nijedan od sveta tri kralja“, Evan je podrugljivo otpuhnula.
„Hvala Bogu na tome“, frknula sam nosom. „Ta trojica stvarno ne znaju odabrati poklone.“
„Samo te molim bez glupih darova kao prošle godine“, prekrižila je ruke na prsima. „Ne želim drugi nastavak prošlogodišnje knjige.“
„Kupila ti je knjigu? Tebi?!“ zgrozio se Bradin, a potom se okrenuo prema meni. „A kažeš da ovi mudraci nisu znali odabrati poklone! Ha!“ Okrenula sam očima. „Bili su kraljevi, a ne mudraci. Osim toga, Priručnik za nimfomane: Kako se odviknuti od seksa mi se činio kao savršeno logičan poklon za Evan.“
„Možda je stvarno dobra ideja o nedarivanju“, Bradin se namrštio. „Zbilja se ne želim opterećivati mišlju o tome što tebi pokloniti.“
„Kutija pralina bit će dovoljna, hvala na pitanju“, požudnog pogleda sam se nacerila.
„Kao da si je nećeš sama kupiti sad kad odeš u dućan“, Evan je frknula nosom i uspravila se iz ležećeg u sjedeći položaj.
„Hoću“, zakimala sam glavom. „Ali draže mi je kad je od nekog drugog. Tad znam da je kupljena s ljubavlju.“
„Mi ne volimo praline“, podsjetio me Bradin.
„Ne, ali volite mene“, umiljato sam rekla, neodoljivo zatreptavši očima.
Evan je pogledala Bradina. „Nismo joj to trebali priznati. Sad će nas ucjenjivati time.“
Iscerila sam se. „Ma neću!“ Još jednom sam zaplesala ko balerina, a potom uzela popis namirnica iz kuhinje i zgrabila jaknu. „Dolazim brzo!“
„Svaka sekunda bez tebe bit će nam vječnost“, Evan je sarkastično izgovorila.
Nasmiješila sam se i odmahnula rukom. „Znam to!“
Post je objavljen 17.01.2009. u 14:47 sati.