bijah jučer s Audrey na kavi.
smrzle smo se ko pi... u našem afrika-meets-selo bircu. ipak.. tračale smo nekih 2 sata. sva mi je slatka i lijepa. veli da se zbucala u beogradu, al ja to ne vidim. meni izgleda čak i mršavije. ili je to samo opći dojam dojebane ljepote.. tko zna?
s druge strane, mene je nahvalila da sam joj lijepa, da imam sjaj u očima, da odišem zaljubljenošću..
nisam mislila da se baš tako vidi na meni ono što mi je iznutra.. ali valjda se vidi..
nije da je nestala crnina i depra.. ali se količina nekako smanjila. cinizam više ne curi iz mene nekontrolirano. a čak sam i nekoliko otvoreno optimističnih izjava imala u zadnjih par dana.
ipak.. nervoza je stalno prisutna. ne znam jel to mora tako biti..
čini mi se da se stvari kreću presporo.. mislim da moram ja nešto poduzeti.. ali ne znam što.
zasad sam odlučila bit zadovoljna sa statusom quo.
a za dalje vidjet.. hoće li se ukazat prilika za neki razgovor.. neku značajnu situaciju.. i slično..
slažem se s wandom kad kaže da njih treba uhvatit za prsa i "oćeš/nećeš"..
od takvog nečeg ne bi pobjegao samo snažan muškarac. kompletan muškarac. a takvog i ja želim. snažnog i kompletnog. koji se neće usrat ako i ja pokažem snagu. i kompletnost.
da, takvog želim. ali.. želim i ovog.
a da li je on snažan i kompletan tek trebam utvrditi..
pa sam malo papak treba kod hvatanja za prsa i "oćeš/nećeš" varijante.. al nije ni to loše.. malo se pritajit.. pa iskočit iz žbunja ko pantera..
a onda je gotov!
Post je objavljen 15.01.2009. u 15:10 sati.