The world is my oyster
Pomislio je gospodin Jović
Očaran neotkrivenim prostranstvima
Što su se prostirala svuda okolo.
A onda je u redu pred kasom iza mene stao
Neko ko se odveć sladio belim lukom
And the world was not an oyster anymore.
Tu se završava upliv belog luka protiv koga nemam ništa, čak ga smatram veoma korisnim u svakoj kuhinji.
I tužno je i srećno je kad ne znaš koliko bi hteo o svetu što te okružuje, pa provodiš dane, a nekad i godine, misleći da su Sonic Youth i Musical Youth jedno te isto ne upitavši se da li je to moguće. A onda čuješ Superstar koja čak uopšte nije njihova, nego je obrada pesme Carpentersa - a tek oni, koji su sad pa oni?
Pa onda Kavafi – još jedno od imena koja su deo šuma u preopterećenoj glavi – više puta sam čuo kako neko kaže "čitam Kavafija" – ali ko bi mogao sve pohvatati, mislio sam da je to još jedan od pisaca što... u stvari, nisam mislio ništa, dok nisam pročitao ovaj post.
Ovo je ujedno i podsetnik samom sebi, poruka sebi koji će ovo čitati na proleće. Kavafija još nisam čitao, nisam kupio markicu i ne idem tramvajem na posao, ali ću na proleće držati knjig u rukama i gledaću kroz prozor.
I na kraju, torrenti, stidim se da priznam ali nisam ih koristio, nisam osećao potrebu obaška što nisam imao predstavu kako? I onda poželeh da skinem propuštene epizode britanske policajske serije iz pretprošlog posta... i onda se otvorio novi okean knjiga, muzike, dokumentaraca, filmova, plastelinskih animacija, pa još filmova, i to kakvih... I dalje sam uveren da je tama bioskopske sale prava i jedina stvar, ali ipak... (Javite ako znate gde ima Trifoovih filmova – Ukradeni poljubci, Zajednička postelja i sto, Nežna koža... Znam da ima u Kinoteci, ali ko će dočekati sledeću projekciju).
I to bi bio kraj ovom izvešaju gospodina Jovića. Ne znam kako je kod vas, ali ovde kod mene je baš sada slave smenu godina, sve gruva i seva, moram hitro u zaklon pre nego što kroz prozor uleti neki met
Post je objavljen 13.01.2009. u 23:58 sati.