Marketing
Hodaj,nebo strpljive voli...hodaj mozda se ipak sve u dobro pretvori...
Ovih dan mi nista ne gre od ruke...
Ko da sve gubin,ali baš sve...
Od ove buke sama sebe gubin,vise ne znan sto je moje,gubin se...i ne znan kako pobigniti od svega ovog.
Još više boli to što zbog svega postajen nesigurna i uništavan vezu koja mi tako puno znači,radin same greške...
I pokušavan to ispraviti,ali ope san postala tako slaba,ope me tako lako povriditi,tako lako se slaman...
Postajen ope ona stara ja,ona koju ne volin,nesigurna...nikakva...
Ne želin to i ne želin tebe izgubiti,tebe nikako,ni pod koju cijenu.
Ti koji si bija uz mene sve ovo vrime,i uvik si zna pronajti prave riči i digniti me s poda svaki put ka bi pala.
Ne bi se bunija kad bi ti plakala na ramenu,drza si me,brinija se za me...
Ti mi pružaš nešto više,nesto sto nisan nika mislila da cu imati u vezi.
Ti si mi prijatelj u svakom trenu.Ti me znaš nasmijati.Ti se brineš za mene...
Volin te (na onaj naš način).
Osječan se još gore sada kada znan da nisi dobro.Da ti se ponovo stvaraju problemi.
Znan da se boriš sam sa sobon.
Pusti je.Mlada je.Razumi ce s vrimenon.
Volila bi da mogu i ja pronajti prave riči da ti pomognen.Stvarno to zelin.
Post je objavljen 13.01.2009. u 23:23 sati.