DOSAO SAM DO JEDNOG TRENUTKA,
TRENUTKA KADA SAM VIDIO SVE,
SVE SVOJE PADOVE,
SVE SVOJE USPONE,
I SVE JE ODJEDNOM NESTALO,
U JEDNOM TREPTAJU OKA,
POGLEDAO SAM OKO SEBE,
ALI NIJE BILO NICEGA,
SAMA PRAZNINA,
POCEO SAM TRCATI, TRAZECI,
TRAZECI BAREM TRUNKU,
TRUNKU SVOGA ZIVOTA,
ALI SAM SE VRTIO U KRUG !!!
KADA SAM TO SHVATIO,
SAMO SAM STAO,
STAO I RAZMISLIO,
ALI CEMU RAZMISLJANJE,
KADA SE NEMA O CEMU,
CEMU RAZMISLJANJE,
KADA NICEGA NEMA,
I ZADNJI TRENUTCI,
ZADNJI MOJI POKUSAJI,
SAMO SAM SVE VISE,
I VISE POSRTAO,
PA STA DALJE,
PROSLOSTI NEMA,
BUDUCNOST NE VIDIM,
NICEGA NEMA,
SAMO JA,
SAMO JA I HRPA BESMISLENIH USPOMENA!!!
ALI NITI TE USPOMENE,
MA JA IH NEVIDIM,
PA STA DALJE,
KAKO KRENUTI,
KAKO NASTAVITI,
BIJEZECI OD REALNOSTI,
BIJEZECI ODSEBE,
GLEDAJUCI DRUGE,
TRAZECI UTIJEHU,
NE TAKO NEIDE,
TAKO SE NEMOZE!!!
A MOZDA I JEDNOG DANA,
JEDNOG DANA NADJEM SEBE,
OSMIJEH SI NA LICE STAVIM,
I JEDNOM ZAUVIJEK
IZ OVE BESMISLICE ISPARIM !!!
Post je objavljen 13.01.2009. u 15:13 sati.