Danas sam pobjegla prva dva sata, kao što sam i navikla ponedjeljkom.
"Ajde s nama" Zagrlila sam ga i vukla. I on je mene zagrlio i poljubio.
"Nemogu." Odgovorio je. "Mater mi je rekla da, ako ne budem bježao sa satova, će mi dat 1000 kuna. Meni super" Nasmijao se.
Slegnula sam ramenima, šta bi.
"Kiki, pazi se." Rekla je Vale. "Maja će mi reći šta je bilo na krštenju."
Posluživao je na nekom krštenju prije neka dva do tri tjedna, nisam sigurna točno kada. I jedna prijateljica, ne Maja, mi je rekla da su mu se neke cure tamo udvarale.
"Prevari ti njega prije nego što on tebe" nasmijala se, a ja sam to shvatila kao šalu.
'Neće mene on prevariti' mislila sam. 'Ne ako me voli onoliko koliko je rekao' Spomenula sam mu to prije nekih tjedan dana, da sam čula kako su mu se neke ženske udvarale, i da, smislio je laž kao obično. Još me je uz to pitao bi li ja njemu rekla ako me prevari. Da, odgovorila sam mu, a on je rekao da bi i on meni. Aha. Baš.
Niš, otišli mi u Besta bez njega, ja, Vale, Dijana i Šizi. Smijala sam se. Sve dok nisam dobila poruku od njega.
"Dođi ispred škole kad završi ovaj sat, moramo ozbiljno razgovarat. Ali znaj da te puno volim i da želim da još dugo budemo zajedno."
Nešto tako mi je pisalo u poruci. Znala sam šta je. Uzela sam plastičnu kaškicu koja je bila u kavi, polizala je kako nebi bila kavasta, i pripremila se za napad da mu mogu oči iskopat.
Ušla sam u školu i vidila njega. Odvukao me je vani kako bi mogli razgovarat. Priznao mi je da me je prevario prije nego što saznam od nekog drugog. Samo sam stajala i gledala u zid. Nisam mogla pogledat u njega. Nisam ga mogla zamislit s nekom drugom. Mrak mi je pao na oči. Rekao mi je da mu je žao, da je bio pijan i da... jednostavno se dogodilo. I da razmislim hoću li mu oprostiti. A ja sam samo hladnokrvno odšetala prema školi, a on je otišao negdje, i nije se ni vračao u školu više. Nemam pojma gdje je otišao, nitko nije znao.
Svi iz naše ekipe su mi rekli da ga ostavim. Da ne prijeđem preko prevare, jer će onda mislit da bi prešla preko bilo ćega. Spalila sam njegovu sliku koju sam već mjesecima nosila u džepu od jakne, nisam je uopće vadila. Uvijek je bila samnom. A sad... :( Gledala sam je kako gori i suze su mi krenile na oči. Svi su mi govorili kako ću naći boljeg, al ja ne želim boljeg. Sam Bog zna koliko ga volim. I kako nemogu svoj život bez njega zamisliti.
Monika mi je jedina rekla da slušam svoje srce. Neznam... Jenostavno neznam... Neželim ga ostavit i onda kasnije požalit zbog toga.... A neznam ni bi li trebala preć preko prevare... Sve je bilo savršeno... ZAŠTO???
Post je objavljen 12.01.2009. u 14:08 sati.