Marketing
Grdelin
Za Tonča - Nardija T. (1949-2009.)
Pričaju stari ljudi, a ne znan je li to istina, da tići najlipše pivaju kad oćute svoj kraj. Da onda puste iz sebe sve najlipje arije, bravure i kolorature, sve ča su naučili, sve ono ča su kupili u sebe cili svoj tičji život.
Ne znan, kad se sitin svojih grdelina iz ditinjstva kad bi nako nevoljno zabili glavu u prsi, stisli bi se u kraj ćibe i prošli bi dani a da ne bi glasa pustili. Samo bi čekali...
A ko zna, bit će da ovo s pismom vridi samo za tiće na slobodi.
Nije za tice ćiba
Ma nije ni za čovika...
slika preuzeta sa centcompcare.wordpress.com
I sićaš se, uvik smo se smijali onemu kad nas je jedne davne nedilje prije ko zna koliko godin, probudija potres. Ma je, nismo se smijali zara potresa, svi znamo da je to jedna puno gruba stvar, ali smo se smijali temu ča si istega časa dok je okolo sve još treslo i rebumbavalo leva-leva, skočija iz posteje i spremno potrča gori u šufit samo za spasit svoje tiće. Fala bogu, svi zeleni vrduni, žuti faganeli i raspivani grdelini, puno su se manje pripali nego onda ti...
Enti život kad se tako ugasi u trenu...
Ko će više ostavjat buškete po poju, oće li iko više znat pripoznat pismu pravih majstora pivača...
Zalipi se čovik na svoju baketinu kad-tad...
Poletija je još jedan grdelin u ariju, a da onu svoju najlipju pismu zapivat uspija nije...
Nije za tice ćiba
Ma nije ni za čovika...
Post je objavljen 12.01.2009. u 10:55 sati.