Pričekaj
Da dodjem pa mi kaži
Da sam besmislena i nepronađena
Da ne shvaćam
Da ćeš biti sve ono što trebam
Svaki put
Iznova
I da naše vezivanje za riječi
Nije kao gledanje u Sunce
Bez sunčanih naočala
Budi toliko hrabar
Pa priznaj
Da smo sami ostali u ovom
Pričekaj da me vidiš
I da ti kažem koliko sam boja dobila
Za sitniš
I koliko sam tvojih riječi izgubila putem
Pričekaj da priznam
Koliko je zagušljivo u ormarima
I usko u stanovima
I koliko
Mi sada zbilja ne trebaš
Post je objavljen 09.01.2009. u 18:54 sati.