007 mi je to jutro, odmah nakon jutarnje vizite, priopćio da ima ideju.
- Amo zajebat Adama, imam ideju - uskliknuo je.
- Što ti je Adam napravio, nesrećo jedna? - pitao sam.
- Daje nam jebene tablete, pospani smo, nema nikakve akcije na ovoj psihijatriji.
- Dobro, to je istina, kako ga mislimo zajebat, imaš ideju?
- Nemam - odgovori zbunjeno češkajući se iza uha - ustvari imam. Mislim, ovaj, da ga trebamo zajebat intelektualno, ono, na njegovom terenu, kontaš? Zato ti to i govorim. Imam ideju, to da ga zajebemo, a ti moraš smislit kako....
........................................................................................................................
To večer, svi smo se okupili u pušioni za stolom. I Maus, i Kopitar, i Đomba, i Beke, i naravno 007, Adam i ja. I sestra Sonja, ne zaboravimo.
Rekla je:
- Baš dobro što zakon ne zabranjuje pušenje na psihijatriji - i zapalila cigar.
Adam je rekao:
- Ajmo momci preći na stvar, nemam vremena.
- Polako, polako - reče 007, znajući da ulazi u onaj poznati Warholov poučak o 5 minuta slave.
- Vjerojatno ne znate zašto smo ovdje, u psihijatrijskoj pušioni - nastavio je i dodao - ali ćete saznati.
- Gdje je Marole? - pitao je primarijus Adam.
- E o tome se radi - nasmije se 007 i uzme u ruke špil karata za tresetu - nije ovdje, ali doći će kad bude trebalo.
Prosuo je sve karte po stolu i rekao odvažno kao da drži govor za katedrom UN skupštine.
- Adame, izaberi jednu kartu!
Adam je izabrao šesticu špadi i vratio je, odakle je uzeo. 007 je rekao da će me sada pozvati da pokažem kartu, koju je Adam izabrao.
- Marole, dolazi - vikao je trljajući ruke.
Za tridesetak sekundi sam se pojavio za stolom u pušioni. 007 je izvadio cigar i zapalio. Napravio sam ćiribućiriba i rukama i verbalno, te se okrenuo prema Adamu.
- Pruži ruke da ti opipam chi energiju - zamolio sam ga.
Adam ih je pružio i ja sam mu je "uzeo". Počeo sam polako kružiti desnom rukom poviše karata. 007 nije uzimao dim, samo je držao cigar u ruci.
Prošlo je četrdesetak sekundi otkako sam počeo kružiti rukama nad kartama.
- Nije valjda zaboravio koja je karta - promislio sam.
007 je približio cigar ustima i povukao dim iz cigara kad sam se približio šestici špadi. Nastavio sam kružiti još neko vrijeme, te sam se vratio na kartu, koju mi je 007 nikotinom ukazao.
Je li ova? - pitao sam Adama.
Kako? - problijedi Adam.
Problijede i svi ostali. I Maus, i Kopitar, i Đomba, i Beke, i sestra Sonja.
...................................................................................................................
Je li ova? - pitao sam Adama.
Kako? - problijedi Adam.
Problijede i svi ostali. I Maus, i Kopitar, i Đomba, i Beke, i sestra Sonja.
.................................................................................................................
Je li ova? - pitao sam Adama.
Kako? - problijedi Adam.
Problijede i svi ostali. I Maus, i Kopitar, i Đomba, i Beke, i sestra Sonja.
.................................................................................................................
Nakon večernje terapije gledao sam na TV reklamu za Dorina čokoladu i razmišljao.
- Ovi marketinški stručnjaci nemaju pojma. Jel da da bolje zvuči Dorina; unvijek tako fina, umjesto Dorina; uvijek tako dobra?
Došao je 007 ozarena lica i sjeo pored mene.
- Adamu će nakon onoga trebati lijekovi - izjavi sretno.
- Jesi li ikome rekao tajnu?
- Ne, My name is James Bond.
- Koliko sam ti samo puta rekao da ide My name is Bond, James Bond.
- Ma svejedno, važno je da smo zajebali Adama. Znaš li koje sve škole on ima?
Post je objavljen 09.01.2009. u 18:05 sati.