-Au!- Netko od slytherina me komadićem pergamenta pogodio ravno u glavu. Imali samo Čarobne napitke i spravljali smo nekakav napitak protiv osipa. Pogledala sam gdje je Snape. Nije prošlo ni pola minute, a on je već našao žrtvu na koju će se derat. Pošto nije obraćao pozornost na ostale učenike, okrenula sam se da vidim tko me pogodio. Uhvatila sam Norrin zadovoljan pogled i smješak na licu. Ona uvijek mora nać' nekoga koga će gađati, a danas sam to bila ja. Odlučno sam otkinula komadić pergamenta, zgužvala ga i baš kad sam ga htjela baciti...
-Gospođice Howell, trenutno uopće nisam raspoložen za ovakve gluposti. Ne sumnjam da ste već gotovi, ali svoju pamet ne morate pokazivati cijeloj školi.- rekao je hladni glas profesora Snapea i znam da je namjerno govorio sporo kako bi ovaj neugodan trenutak što duže trajao. Baš krasno! A onda je nastavio:
- Isto tako mislim da ometate druge učenike koji nemaju ni malo mozga da shvate kako vrbin korijen nije jedan od sastojaka napitka protiv osipa.- rekao je naglašivši riječ mozak, a onda pogledao Nevilla koji je cijelo vrijeme pokušavao izrezati korijen vrbe. Neville je naglo stao i plašljivo pogledao Snapea.
- Oni su... Hoću reći... ja...-
- Hoćeš reći da neznaš lijepo pročitati sastojke s ploče!- rekao je Snape podrugljivo. Lijepo? Ma da! Prije bi rekla da je imao crve u ruci dok je to pisao nego da je njegov šrakopis lijep. Svi su se Slytherini počeli smijuljiti, osim Starza koji je ubojitim pogledom gledao Snapea...
Na kraju sata smo napitak stavili u male bočice i predali Snapeu da može ocijeniti. Na izlasku iz učionice netko me snažno udario po leđima.
- Ej štreberice bez mozga! Kaj ima?- rekla je veselo Norrah. Nastavile smo hodati kroz hodnik koji je bio pun učenika.
- Odkad sam ja to šteberica bez mozga?- upitala sam ju.
- Pa od rođenja! Nisi znala?!- Kad je vidjela moju nadurenu facu odmah se ispravila:
- To je bila šala! Snape mi je sad dao ideju.-
- Dobro, osim što si me došla lupati po leđima i vrijeđati me, imaš li nešto pametno za reć'?-
- Ah, da! Moramo do Dumbyja poslije popodnevnog žderanja.-
- Dumbyja? Zašto? Odkud ti to?-
- Neznam. Čuj, moram ići. Vidimo se kasnije!- rekla je i odjurila nekim svojim frendicama sa sedme godine. Stala sam i zbunjeno gledala za njom. Uopće nisam skužila da su do mene došle Sarah, Nessa i Abby čim se Norrah dovoljno odmakla.
- Kontam zašto bi ona išla Dumbyju...- rekla je Sarah pokazujući glavom na Noru, koja nam je sada bila okrenuta leđima.- ...ali ne kontam zašto bi ti išla njemu, a još manje kontam zašto bi vas dvije išle njemu zajedno!-
Očito su cijelo vrijeme bile iza nas i presluškivale. Navikla sam se već na to da moje frendice izbjegavaju Norrah i da nikad ne govore njezino ime. Uvijek bi Norrah zamijenile za ona i to me sve ispočetka ljutilo, ali sam se pomirila s činjenicom da se to neće promjeniti.
- Aha.- rekla je Nessa kao da se slaže. - Pa gledajte, možda se samo šalila u vezi s Dumbyjem. Možda želi razgovarati s tobom Hannah, a ne zna kako da te uhvati samu.-
- Prihvatljivo.- rekla je Abby uključivši se u razgovor.- Osim ako...- nije završila nego se zahihotala i pogledala me. Nisam imala pojma o čemu ona to govori. Sarah i Nessa također su se počele smijuljiti očito shavativši što je Abby htjela reći.
- Osim ako... Što?- rekla sam pokušavajući nešto izvući iz njih. Vidjelo se da ih je ovo zabavljalo.
- Osim ako vas dvije niste napravile neko sranje!- rekle su sve tri u isti mah i još se više počele smijati.
- Ne kužim što je tu toliko smiješno. Da sam nešto napravila rekla bih vam. Ali nisam, pa možemo preskočiti tu mogućnost.-
Nisu se prestajale smijati, ali ja nisam još dugo mogla zadržati ozbiljnu facu. To njihovo cerekanje je bilo presmiješno: Sarah se morala uhvatiti za moju ruku da ne padne, Abby se naslonila na zid hodnika i držala se za trbuh dok je Nessa izgledala ko' da se napila 5 litala plamenviskija. Vrhunac svega je bilo kad je Nessa povukla Saru za rukav, a pošto je ona držala mene za ruku sve zajedno smo završile na podu. Nisam bila svjesna koliko smo bile glasne dok se Justin nije pojavio iznad nas.
- Merlinove mu brade, pa što se vama dogodilo? Čuje vas se sve do zbornice!-
Isti tren smo začepile gledajući ga razrogačenih očiju. Onako s poda činilo se kao da je visok 3 metra.
- Zbornice?!- prošaptala je Nessa.
- Nemoguće!- tiho je rekla Abby.
- Jel idu za nama?!- upitala je Sarah tiho.
Justin nas je smo gledao podignutih obrva.
- Ma on se šali!- rekla sam odahnuvši. Trebala sam prije to shvatiti. Justin se nasmijao i pružio mi ruku da se dignem. Nije me pustio, nego odmah dovukao bliže sebi i dao mi dug poljubac. Za to vrijeme, cure su se s olakšanjem digle i pokupile torbe s poda.
- Onda...Justin...- rekla je Sarah prekinuvši nas.- Imaš li neke obavijesti za nas ili vas slobodno možemo ostaviti same?-
- Hm... da... dobro... Moram brzo ići pa ću preći na stvar. Čule ste za bal u subotu povodom Noći vještica?- upitao je, a cure su potvrdno kimnule.
- Abby, imaš li partnera?- upitao je ovaj put obračajući se samo Abby.
Abby se iznenadila kad ju je to pitao i izgledala je kao da joj je pomalo neugodno. Nije ni čudo kad smo je svi gledali očekujući njezin odgovor. Popravila je torbu na ramenu i smotano rekla:
- Ovaj...pa znaš da nemam.-
- Super!- poviknuo je Justin, a Abby je trepnula. Sigurno se pitala zašto bi to moglo biti super. Nastavio je: - Jer ima jedan tip u mojem domu koji očajnički želi biti tvoj partner za bal!-
Abby je puhnula i zakolutala očima. Nessa, Sarah i ja smo pratile razgovor gledajući malo Justina, pa malo Abby.
- Gle, ne želim nikakvog štrkljastog štrebera s naočalama, pa ga slobodno otpili u moje ime!- Justin se iscerio.
- Taj 'štrkljasti štreber s naočalama' je Paul Dickson.-
Abby je zinula i naglo se zarumenila. Sarah i Nessa su uzviknule ono ooooooopa!!!! , a ja sam se samo nasmiješila.
- Ali ako nećeš...- zafrkavao ju je Justin
- Ne, ne, ne, ne!- uzviknula je Abby.- Samo sam se malo šalila...znaš... nisam... nisam mislila baš tako ozbiljno...-
- Onda?-
- Pa... možeš mu slobodno reći da... prihvaćam ponudu.- rekla je Abby, a Sarah i Nessa su već kod riječi prihvaćam počele skakati okolo i vrištati.
* * *
(... nekoliko sati kasnije...)
- Nema šanse.- tiho je rekla Norrah prekriživši ruke na prsima. Stajale smo ispred vrata Dumbledorovog kabineta dok sam ju ja pokušavala nagovoriti da uđemo.
- Kao da nisam skužila da si opet napravila neko sranje. Pretpostavljam stoto po redu. Ako te do sada nisu izbacili neće ni danas. Idemo!- rekla sam već na rubu živaca, te je povukla za rukav.
- Pusti me! Ti to ne razumiješ!- rekla je ljutito i udarila me po ruci zbog čega sam ju morala pustiti. Mislim da ću eksplodirati za 5, 4, 3, 2, 1...
- Pa onda mi objasni!!!- zaderala sam se.
- Bravo, Hannah! Sad nas je sigurno čuo, pa moramo uć'! Otsad pa nadalje ne razgovaram s tobom!- rekla je i pogurala me da sam izgubila ravnotežu i zamalo pala. Norrah je prišla vratima i glasno pokucala. Ništa. Pokucala je još jednom, a onda smo začule glas iza vrata:
- Samo uđite!-
Ušle smo i zatekle Dumbyja kako hoda gore-dolje po sobi mrmljajući sebi nešo u bradu slično ovome:
- Pa ne mogu... Ma gdje sam ga samo stavio... Mora biti tu negdje... Ah, tu ste! Raskomotite se i sjednite!-
Da nisam bila onako ljuta na Norrah vjerojatno bih se nasmijala. Naime, kabinet je izgledao kao da je unutra pala bomba. Ladice i ormari su bili otvoreni i stvari su virile iz njih, a po podu je bilo mnoštvo pergamenata raznih boja i veličina da se nije moglo uopće hodati a kamoli naći stolce.
- Ah, ispričavam se zbog nereda! Evo...- rekao je uspuhani Dumby i zamahnuo štapićem. Stvari su počele letjeti po sobi i ubrzo su sve našle svoje mjesto. Zadovoljan Dumby popeo se stubama govorivši da se odmah vraća, a onda je nestao. Ispred njegova radnog stola nalazile su se dvije stolice. Prva sam sjela i počela razmišljati što nam Dumby ima za reći. Norrah nije sjela nego je prvo izvadila štapić i čarolijom koju smo učili još na prvoj godini podigla stolicu u zrak. Stavila ju je metar i pol od stolice u kojoj sam ja sjedila. Spremila je štapić, sjela, prekrižila ruke na prsima (opet), podigla noge na stol (bio je jako dugačak) i gledala u prazno. Zakolutala sam očima. Nju nije bilo briga čiji je to stol, glavno da ima gdje stavit noge. Nijedna nije rekla ni riječi, a jedino što se čulo bilo je pucketanje lagane vatrice u kaminu. Prošlo je vrlo malo vremena ugodne tišine koju je uništio zvuk koji ja oduvjek mrzim. Zvuk griženja noktiju. Pogledala sam Norrah koja je baš to radila. Postojala su dva razloga zašto: 1. jer je bila nervozna (malo moguće) ili 2. meni u inat jer je znala da to mrzim (više moguće). Nisam mogla izdržati još ni sekundu pa sam joj rekla:
- Prekini.-
- Neću.- bio je njezin odgovor.
- Zašto?-
- Zato.-
Ok, ovo nije upalilo. Plan B.
- Znaš, osjećat ćeš se mnogo bolje kad mi kažeš što si napravila.-
- Prekini.- Haha, to je značilo da zna.
- Neću.- rekla sam oponašavši njezin glas.
- Dovraga!-
Skinula je noge sa stola, uzela stolicu, stavila je skroz do moje, sjela i u jednom dahu tiho rekla:
- Malfoy i ja smo se jučer žvalili u ženskom wc-u. Došao je onaj kretenski hrkan sa svojom mačketinom i počeo nas naganjat. Jedva smo spasili žive glave, ali Filch zna da smo to bili mi. Sigurna sam da nas je cinkao. A što je još gore, ako K.C. sazna mrtva sam! Jesi li sad zadovoljna?-
- Ti si luda.- bilo je sve što sam u ovom trenutku uspjela reći.
- Pričaj mi malo o tome.- rekla je zakolutavši očima.
- OK. Ti si luda. Jel ti znaš da si ti luda? Ti si tako luda da... da... Ma znaš što? Ti si jedna obična...- stala sam. Norrah je podigla obrvu. Znala je da ja to ne mogu reći, ali se svejedno nadala. Pa neka se nada još malo.
- Mogu ti reći još samo jednu stvar: kunem ti se u svu svoju slytherinsku krv da smo se samo žvalili.-
- Uh, da, i to mi je neka utjeha. Baš ti vjerujem.-
Više si nismo imale što za reći pa smo samo šutile.
Dumby se ubrzo nakon toga pojavio, a u ruci je držao već otvoreno pismo. Sjeo je za stol, otvorio ga i pročitao u sebi. Kada je završio napokon se obratio meni i Norrah:
- Nema smisla da gubimo vrijeme na čitanje pisma jer je prilično dugo. Reći ću vam u kratkim crtama o čemu se radi i zbog čega ste došli ovamo.-
Kimnule smo, a on je nastavio:
- U redu. Vi znate da vam je majka trudna već dosta mjeseci i da će uskoro roditi sina (opet smo kimnule). To će se dogoditi za dan-dva, ovisi. Vaš otac mi je poslao ovo pismo, te me zamolio da vas ispričam s nastave na nekoliko dana.- Tek sada smo ga pozorno počele slušati. Ovo nije mala stvar, a čini mi se da je Norri pao kamen sa srca po izrazu njezina lica. Nastavio je:
- Vlak kreće danas u 20 sati i 30 minuta na postaji u Hogsmeadu. Rano ujutro, vlak dolazi na postaju King's Cross, gdje će vas dočekati neki članovi Reda. Dalje ćete ići s njima. Imate li kakvih pitanja?-
- Koliko ćemo dugo biti odsutne?- upitala sam.
- Koliko će biti potrebno. Vašoj majci će trebati pomoć, pa vjerujem oko dva tjedna ili čak više. Naravno, nekako ćete morati nadoknaditi gradivo.-
- Dva tjedna?!- izvalile smo Norrah i ja u isto vrijeme. - I više?!-
Pogledale smo se. Neću dva tjedna (i više) vidjeti Justina?!
- Neću biti prisutna na balu za Noć vještica koji će se održati ove subote?!- rekla je prestravljeno Norrah skačući iz stolice. Razlika je bila u tome što sam ja rekla u sebi, ona na glas. Dumbledore ju je čudno pogledao.
- Pa imate sljedeću godinu. Hajde, sjednite gospođice Charnel, nije sve tako crno.- rekao je mirno Dumby. Sjela je, ali svejedno nije prestajala govoriti:
- Ali ja moram biti na tom balu! Svi moji frendovi će ići i super se provesti, a ja ću trunut tamo u kući mjenjajući pelene i sva ona sr....-
- Norrah!- viknula sam. Pa ne može tako govoriti pred Dumbyjem!
- ... anja!- Ili može?
-Uostalom, već sam smislila prezakon i precool masku za Noć vještica!-
Napokon je stala hvatajući zrak dok se Dumbledore samo smješkao.
Ne mogu vjerovati da je stvarno još rekla. Bez obzira na sve Dumby je nastavio:
-Preporučujem vam da ne nosite kovčege. Uzmite samo par osnovnih stvari koje će vam stati u manju torbu ili nešto slično. Najbolje da krenete iz dvorca oko 20 sati tako da stignete na vlak. Ništa neće škoditi maloj šetnji do postaje, zar ne?- rekao je opet se smješkajući.
- Hm... Nisam siguran... Mislim da nećete ići same. Biti ću odgovoran za vas ako vam se nešto dogodi...-
Ovaj put sam se ja požalila:
-Profesore, mislim da smo dovoljno odrasle da same znamo doći vlakom u London.-
- Slažem se.- rekla je Norrah.
- Da, da, svakako... Vidjet ću još... No, mislim da je to sve od mene. Ako nemate više pitanja mislim da možete poći.-
- Hm... Ovaj... Smijemo li se koristiti magijom?- upitala je Norrah
Dumby je malo porazmislio, a onda odgovorio:
- Samo u potrebnim trenucima. Ne previše i dobro pazite na bezjake.-
Digle smo se i pozdravile, a kada je Norrah već bila izvan kabineta, nešto mi je palo na pamet.
-Gospodine... Zanima me... U vezi s onom kućom...-
Dumby se opet nasmiješio i odvratio:
- Radim na tome, gospođice Howell. Do viđenja i sretan put!-
Moš' si mislit! pomislila sam u sebi i zatvorila vrata.
TO BE CONTINUED...
P.s. SRETNA NOVA GODINA!!!
Post je objavljen 09.01.2009. u 16:58 sati.