prvi blog sam počela da pišem pre skoro dve i po godine. zabavan, rekla bih bez imalo lažne skromnosti. pa sam zatrudnela. to je – naravno – bila ogromna promena u mom životu pa sam odlučila da otvorim novi blog. ovaj. i on je, makar u početku, bio zabavan. sada je malo dosadnjikav, možda zato što znam da me čitaju oni koji me znaju, pa (nesvesno) imam malu zadršku kada pišem.
ivo sada ima godinu dana i ja radim. po prvi put idem svaki dan na posao, mama sam i, istovremeno, skoro pa supruga DM-a. mrzi me da objašnjavam detalje, drugi put možda. i sve je toliko drugačije nego što je bilo pre samo godinu dana.
i neverovatno me vuče da otvorim novi blog. a glupo mi je. kao da bi to bilo nepobitan dokaz da me stvari ne drže. znam, pomalo je suludo.
zato me i nema toliko dugo, a pisala bih o svačemu. o ivovom prvom rođendanu, o sumanostima koje sam viđala vozeći se prevozom do posla, o maltretmanu jer ne dam iveku slatkiše, o bakama, o radostima i teškoćama majčinstva, o tome kako ljudi samo otaljavaju stvari koje bi trebalo da rade, o nerazumevanju, i na vreme bih vam svima čestitala novu godinu.
eto. možda vam se uskoro javim s novog bloga.
do tada:
srećna vam nova godina i neka bude makar deset puta bolja od prethodne :)