Izgleda da ću ja prije sklepati ovu svoju stranicu pomoću tutorijala nego izravnih savjeta. ^^ Ali svejedno, hvala na trudu.
Ahhhh ... to je to. To je ono što čekam čitave godine. Taj miris. Miris jutarnje hladnoće. Konačno mogu udahnuti.
volim sretati stare prijatelje. Ili ljude koji su najbliže tome što poznajem. Makar ponekad zna biti čudno, ako ih nisi vidio jako jako dugo. ali nema veze, navikavam se na čudnost. I tanak led u komunikaciji. Uostalom, što imam za izgubiti?
Slično je valjda i s vama. Ni s vama baš nisam ono, na ti. *nervous smile*
Smješno je to, kao uostalom i mnoge druge stvari.
Ali ne bih rado baš da moji kolege s faksa ovo čitaju. Makar mi znaju nick i samo je pitanje ukucavanje istog u google koji daje link izravno ovamo. Uložila sam zbilja malo truda u zametanje svog traga za osobu koja ne želi biti nađena. :)
Doista doista, čudno je sve to.
Čudno kao čokolada, čudnovato kao grožice i zamiljivo. Samo zanimljivo.
Eto, mogu vam ispričati jednu priču o tome kako se urušavaju iluzije o životu. Dakle, ja sam uvijek planirala kako će se, nakon što diplomira, brat u nekom određenom vremenskom roku odseliti. To zvući normalno, zar ne ? Diplomiraš, radiš tri godine i skupiš dosta nofaca za onak, omanji stan. I kidneš od staraca glavom bez obzira. Imalo bi smisla ako ga žifciramo kolko se čini da ga žifciramo. Ali ne. Danas je suptilno deklarirao odluku da će moju sobu uskoro pretvoriti u laboratorij za proizvodnju mikročipova. Nisu tu bitni mikročipovi. Bitna je mogučnost- sama mogučnost da on ostane. Nije bitno što je to bila zafrkancija da mene naljuti. Čim postoji neka ideja, postoji i realna opasnost da se ona ostvari.
A ako je to zbilja istina, pa ... idućih 5 godina mi ne će biti toliko ugodno koliko sam se nadala. Izgleda da ću ipak morati montirati bravu na zajednički wc. I proglasiti da ću odrezati noge svima koji hodaju mojim stapenicama u blatnjavim cipelama. Ili režu nokte u kadu. Nije stvar u činejnici da tje to učestalo radio. Stvar je da postoje pravila ponašanja i da njega nije briga. Da svoj bunt prema starcima koji mu pile mozak iskaljuje tak da ono, hoda u blatnjavim cipelama naokolo i remeti red. Nebriga, to je to. Kad nekoga nije briga nizašto, u osnovi mu ne možeš ništa. A vidite, to ne bi trebalo postojati. No da, znam ... tako je i to je to. Ja ću se prilagoditi. Nekaj ću izmisliti. Za osvetu ću u 3 ujutro puštati Britney. Ali mi to nekako ne vodi baš u mir. A ispada da u životu ne postoje mehanizmi koji takve stvari raspliću same od sebe. Tj postoje. Smrt recimo. Al to ne računam jer dosta komplicira stvari.
Zapravo zapanjujuće stvar u svemu tome je da možda ja i nemam brata. Možda sam ga izmislila za potrebe svoje male pripovjesti. A možda i nisam.
Nije ni bitno, ne ovdje.
/dodatak 31.prosinac 2008.
Mrzim doček Nove godine, mrzim doček Nove godine, mrzim doček Nove godine, mrzim doček Nove godine, mrzim doček Nove godine, mrzim doček Nove godine, mrzim doček Nove godine, mrzim doček Nove godine, mrzim doček Nove godine... mislim da ste shvatili poantu. Mrzim doček Nove godine.
Post je objavljen 29.12.2008. u 00:28 sati.