Ljudi bome mogu biti okrutni. Upravo sam došla iz vana jer više nisam mogla trpiti poglede i nevezane rečenice koje su suptilno bile upućene meni. Govore mi da moram očvrsnut, ali nemam snage se suprostavit ljudima koje toliko volim i (barem sam mislila) toliko poznajem. Sama sam si kriva za situaciju u koju sam se dovela, ali oni mi bome ne olakšavaju ni trunke. Imam osječaj da nikad neću prestat plakat radi tih ljudi, a najgore je to što nemam u kome nać utjehu, što nemam nikog tko će me zagrlit i reć sve će bit dobro. A ja ne mogu više sama. Trudim se iz petnih žila, ali ne mogu više sama. Treba mi utjeha. U tako kratko vremena izgubila sam SVE! I osoba kojoj sam najviše vjerovala, danas mi je dokazala da ne treba vjerovat nikome. Sa samo jednim svojim postupkom mi je dokazala da joj više ništa ne značim, pa čak ni kao prijateljica. Svim tim ljudima želim reć samo jedno. HVALA! Hvala što ste mi otvorili oči. Možda sada budem pametnija!
Post je objavljen 27.12.2008. u 21:47 sati.