Pregled posta

..Pere i Lac sve najbolje..postoji osoba koja me učinila sritnon nakon točno 4 miseca..fala..još 21 dan i 21 sat..

..Hm, zašto baš danas se javljan..svi bi pomislili zato što je Božić..ali nema veze s tin..ovo je u čast dvima osobama, koje me puno puta razvesele i koje su članovi jedne velike ekipe, po meni čak i najveće..te dvi osobe su Petar Metličić i Blaženko Lacković..danas oboje slave rođendan..na Božić..a ja mislin da one osobe koje su rođene na Božić, sigurno imaju nešto posebno u sebi..i njih dva jesu posebna..ma super su..koga ćemo prvog..ajde kapetana..Pere..pa Pere je kapetan, on je jedna duša od čovika..kad se sitin samo EP Norveška, 6 golova Francuzima..igrač utakmice..ja mislin, ma ne mislin nego znan da taj čovik živi za ovu reprezentaciju..daje 200 % od sebe, i koliko sriće uvik je na njemu kad se dobije neka utakmica..ne neka nego svaka..on je naš desni vanjski, koju ljevicu ima..Pere je naš kapetan u svakon smislu te riječi..kad na time outovima hrabri naše..evo sad ću napisati što je reka na OI u Pekingu kad smo igrali polufinale s njima..kad smo izgubili..ali samo nek se zna što je reka..dakle.."Slušajte me sad, ako ćemo izgubit, izgubit ćemo.Ali i oni će otegnit jaja isto ka i mi..Pa nek se zna"..i to je on reka..ja mislin da je sve jasno..a onaj time out protiv Danske.."Ne tribamo se mi nikome ništa dokazivati, već smo mi puno toga napravili i uvik dajemo sve od sebe!"..i potpuno se slažen sa svin što je reka, i super je to reka..a tek kad se sitin izjave nakon finala za Danskon..uf ono je za suze..svaka čast, Pere..jedan i jedini..a sad još jedan, koji je isto jedan jedini..Lac..eh on..pa ja ne znan, on..jeli uopće triba nesto reći..ma naravno da triba..puno toga..počevši od Portugala 2003. kad smo postali svitski prvaci..već onda su se svi tresli od njegovih golova..samo tako probije obranu..prije utakmice, cili siguran, čvrst..a na terenu poludi..bori se do zadnjeg atoma snage..livi vanjski..strašan udarac..a samo nešto mi nije jasno..odakle mu onakav skok..kako se digne u zrak..ono su nebeski skokovi..u Norveškoj..protiv Francuza kad smo imali zadnji napad..dugo je traja taj napad..više od minutu ipo..i dva put zaredon su ga faulirali..prvo je Dinar probija ga..a Lac samo bum doli..ali opet se diga..i novi napad..i sad ga ovaj Gille..doli ga baci..i napokon više ide i treći put napad..i ide Lac i zabije gol, ali niko ne zna zašto nešto svirali oni poljski suci i gol se poništija..pojma neman zašto..i tek onda se Lac ja mislin zainatija..i ide, ide..neko dodavanje..i Lacković..gooool!..24:23..i mi se obranimo..utakmica je gotova..u finalu smo!!!!..kako su njegove golove oduvik nazivali drskim golovima..ma neka mi njima..samo zdravlja i sriće..i još puuuuno pobjeda..u karijeri i općenito svugdi..jer njih ćemo pamtiti..svi..
Pa dogodilo se puno toga..nekako zadnje vrime..i ne baš dobroga..sve je počelo jednog dana..lipog, sunčanog..baš kad san ja u sebi pomislila..ma sve će biti u redu..evo Ivano se oporavlja, novih ozljeda baš i nema..našima ide u klubovima..Vori me skroz fascinira svojon izdržljivošću..i sve će biti odlično..i ja išla kupiti Sportske..a ono ogromna naslovnica..Mirza Džomba rekao zbogom reprezentaciji..mučala san dosta dugo i samo promatrala naslovnicu..nisan uopće znala št bi rekla..jeli to onaj Mirza koji je u finalu SP-a u Portugalu imao 100% učinka..8/8..jeli to onaj Mirza koji je zabio zadnji gol Nijemcima na OI u Ateni kad smo bili zlatni..jeli to onaj Mirza za kojin je ,u Zadru, neka debela žena iza mene ludovala i vikala..da, bia je to taj Mirza..tila san objašnjenje..pretužna san otvorila točno onu stranicu na kojoj je sve pisalo..i vidila to..pisalo je da ga Lino ponižava..da on više ne može tako..nisan uopće imala komentara..ma ko san ja da komentiran..cili dan san blido gledala u sve oko sebe..i samo zamišljala lobove,cepeline,sedmerce,skokove..od Mirze!..da, sve do sutra..do novih Sportskih..di je bila naslovnica..točno ovako..iz reprezentacije odlazi i Sulić..jeli to onaj Sulić za kojeg se govori da je najveći emotivac u reprezentaciji..jeli to onaj Sulić koji je dobija najviše crvenih u Portugalu..jeli to onaj Sulić koji je priživija prometnu, pa se vratija..da, bia je to taj Sulić..reka je da je emotivno prazan i da nema smisla za njega nastaviti s reprezentacijom..ovo je bilo nevjerojatno..svega mi je bilo dosta..i baš kad san pomislila..ma sve će biti u redu..za jedan dan..kaos..ne zna se ko pije, a ko plaća..odu dva igrača..a ja ih sve volin..oči su mi bile pune suza..nisan se ja ni trudila zaplakati..same su od sebe išle..a nije bilo dobre vijesti da ih zaustavi..danima..i onda je Gobac s nekin svojin izjavama počea..da Mirza nebi ni iša u Peking da se Čupić nije ozljedia..itd..ali, onda san i ja sama svatila..da je bolje da Mirza ne igra pa da su u dobrim odnosima..nego da igra, pa da su svi u svađi i da to prikrivaju..s Mirzon je sve riješeno, a reka je i da će zaigrati..ali, samo ako se neko ozljedi i ako baš bude potrebno..ali, neka..i ako ne bude tribalo bar se zna da se na njega može računati..to mi je drago..da su pomireni..sa Sulićen stvarno ne znan što se događa..jer od njega ni traga ni glasa..mislin, u Sloveniji je..u klubu..ali zašto se ne vrati..reka je da je emotivno prazan..ali, kako neko more biti prazan ako igra za svoju domovinu u svojoj domovini..pred svojim navijačima uz najveći moguću podršku..i dok neki kao Dominiković i sada odnedavno Štrlek bi dali sve da igraju, a ne mogu jer su ozlijeđeni..on ne želi..to mi je stvarno ža gledati..ali, bolje da ne igra nego da igra a bez da daje sve od sebe..a znan da našu uvik daju sve, ali ama baš sve od sebe..bez obzira na posljedice kasnije..i nekako sve se bilo smirilo..doša je turnir 4 nacije..igrali smo s Egipton, Austrijon i Danskon..i dobijemo Egipat i Austriju..finale s Danskon..i izgubimo nevjerojatnih 1 razlike..a to je sve bila mlada generacija..mislin i naši stari su mladi, ali ovo su baš novi..osin Vorija koji je već veteran uvik..hahahaa..šalin se..Vori je bija kapetan jer Pere nije iša na turnir, nije ni Lac, Ivano je onda još bija daleko od terena, pa čak i Duvnjak ne..nije bilo ni Loserta..a što da kažen..i mi igramo finale, i na poluvrimenu 7 razlike za Dansku..a završimo sa samo jednin golon u minusu..ja mislin da je to jedan veliki plus..a ko me je fascinira na turniru?..pa definitivno golman Pešić, koji je odlično branija Dancima..ima je čak 3-4 obrane zaredon..onda..Kapular, e stvarno kad ga udari..gotovo..gol..ima visinu, jačinu..ma sve..samo nekako kad bi zabija gol, faca mu je ista ka da i nije..nekako mi to fali..ali doći će i to..to je ono što Pere ima..onda..o Voriju ja mislin da ne triban govoriti..to je čovik koji igra bez prestanka..punih 60 minuta..i to igra vrhunski..pravi lav..od 2 metra..haha..aha i još neko..Zadranin..naš..Joso Valčić..koji je stvarno dobro organizira igru u utakmici protiv Austrije..baš mi je drago..a njegov brat..Tonči..e on je taj koji nan je da sigurnost u jako bitnin trenucima..baš se ositilo kad on uđe, dobije se ta neka čvrstoća.. i za kraj..Štrlek..on zabije iz nevjerojatnih kuteva..i ima je baš jednu situaciju kad je krenija..i golman već izaša..a Štrlek mu samo proda loptu iz okreta..s leđa..a baš je bilo gušt za viditi to..ali ono što je za njega bilo kobno je zadnja minuta protiv Danske..trči, trči..i odjednon doli..ja san se nadala da je pa jer ga je neko gurnija..jer san znala da ako je pa sam od sebe, znala san da mu je nešto..i eto..pukli su mu križni ligamenti kolina..kao i Dominikoviću..nekidan se operira, i trenutno se oporavlja..ali, ja ne znan iz kojeg razloga se nama sve to događa..sve te ozljede, špekulacije..ali, ima Boga..znan da ima..i da ima pravde..riješit će se to..samo moran misliti pozitivno..ne ja nego svi..e sad..nakon ovog tužnijeg djela..želin ono sretnije..to ću i napisati..i sve to sretnije pomoglo mi je da zaboravin..ovo tužno..hm..sve je počelo prije par dana..znate li kako neki znaju govoriti ka Ivano Balić ovakav i onakav?..mislin mene to uopće ne zanima, i neću uopće da slušan takve stvari..ali, znaju neki reći ka umišljen, misli da je pokupija svu pamet svita, i ne znyn tako neke stvari..ali moje je mišljenje da su oni samo ljubomorni..nebi ja nikad ni povjerovala u takve stvari..ali ono što se dogodilo zadnjih dana prominilo mi je život..da, život..jer znan da ću se ovoga sićati cili život..sve se dogodilo u nedilju..ja upalila televiziju, jer nediljon uvik bude nogometpa znan pogledati, a ove je bija i vaterpolo..i ja uključila..i vidin ja mali nogomet igraju Hajduk - Dinamo..i to sve u humanitarne svrhe..za onu dicu koja su odrasla bez roditelja i nemaju za fakultet..i samo da odma rečen Dinamo je sturija Hajduk..što mi naravno nije drago..ali, bili su bolji..i ja se to popodne osićala nekako velikodušno..hahaha..i odlučila san nazvati da doniran tih par kuna bar..i ja mislila da se to samo nazove i poklopi..ali, na taj telefon javljale su se osobe..poznate..a ja o tome svemu nisan imala pojma, jer da jesan znam da ne bih zvala..nisan ja takva, da me sad nešto fasciniraju ti poznati..ionako ih pola ni ne znan..i ja zvala..i ono zvoni..i trndula nešto ona mašina..ka fala na donaciji..i ja taman krenila sklopiti..ali, ono javi se neko..i ja ono aj dobro..da vidimo što je sad..i znan, jednostavno znan da savršeno poznajen taj glas..i ja mučin..a ono na telefonu..kaže taj glas..ode Ivano Balić..ja san zamukla..nisan ni mogla progovoriti..to je bija šok za mene..i sve dok se opet nije taj glas javija..Halo, halo..i ja odvratin isto..jedva nekako..s knedlama u grlu..i on mene pita odakle zoven..a ja, kroz suze govorin..iz Zadra..i govori meni on..Fala što doniraš..a ja san onda znala da moran reći svoje..i počela san lagano govoriti..Navijamo za vas svi, najviše na svitu..i na ovon prvenstvu pokažite koliko vridite jer znan da ste najbolji..i puno navijamo za vas..samo budite svoji, i budite najbolji..a on se zafalija..i reka je da će to zapantiti..sve se to dugo odvijalo, i ja sklopila san slušalicu, i bila san tako sritna..suze su mi išle na lice..dugo san ja ostala siditi na podu..i razmišljati..ma ne, nisan razmišljala..samo san bila sritna što mi se ovo dogodilo..ma mogli su me ubiti toga dana, znan da bih umrla sritna..koliko mi je ovo značilo..Ivano, fala ti..!..najviše na svitu..i ovo se baš meni dogodilo..a išla san samo zvati da doniran za tu dicu..i vratilo mi se..na najbolji mogući način..ne znan kome da zafalin više..ovih dana san u oblacima..znan da je sve moguće..i kasnije tog dana, navečer je bila nova dodjela za sportaše..i naši rukometaši su dobili nagradu za momčad godine..a ja znan da su naši momčad stoljeća..i naravno bija je i Ivano tamo, za kojeg san sad imala osićaj ka da ga poznajen sto godina..i svi su primili nagradu..ali nije bija Pere, ja mislin..ni Lac..ali nema veze..i primili su nagrade..i sili nazad na mista..i non stop su njih pokazivali..pogotovo Ivana..i za kraj je doša Đani Stipanićev i piva pismu..Mi smo prvaci..to je inače Gibonnijeva..i negdi prid kraj pisme pokazali tamo Linu, Vorija i Ivana..a pogodite što..Ivano se rasplaka..i sad nek mi neko reče nešto protiv njega..ma dajte molin vas..on je jedno srce i duša od osobe..nakon svega ovoga još ga i više volin, još mi je draži..ko i svi naši..kako je dobar, jadan..koliko je on ozljeda pritrpija, a svaki put ga kupe s parketa tamo nakon utakmice..ali kad je zaplaka sad, odma san i ja..nisan mogla izdržati..evo po tome se baš more viditi koliko ljudi mogu biti zlobni od ljubomore..on..koji ima rezultate, srce, dušu, borbenost, dobrotu, koji će dati sve od sebe..koji se rasplaka na puno puta od sriće, tuge, pa čak i pisme neki dan..vidila san ga ja i kad su se dilile medalje na završnici Evropskog u Norveškoj..drža je buket cvića, medalju..i rasplaka se..on koji obožava sve svoje suigrače..kad su izabirali sedmorku prvenstva..on je bija najbolji playmaker, i Vorija izabrali za pivota..a doša Vori tamo do Ivana..i Ivano ga grli, ljubi..ma..sad samo da mi u ovon trenutku neko reče nešto protiv njega..uf..i zato, Ivano, ne živciraj se ti..oporavi se najbrže što možeš..zaigraj in..i pokaži ko je gazda..ma to se već i zna..još jednon..fala, Ivano..a danas ja uključin dnevnik..i ono taman krene sport..i Ivano se pokaže..stavljaju mu neku božićnu kapu na glavu, a ja crkavan..a on govori..Ja san Ivano Balić, i želin sritan Božić svima..aaaa..ma duša..kažen..i tako..još jedan post san privela kraju nakon dva sata i nešto..sad je u naslovu već 21 dana i 19 sati..što još reći osin..Sritan rođendan Peri i Lacu, kao što rekoh puno pobjeda, sriće, zdarvlja i golova..a srca znan da uvik imaju..Sritan Božić svin rukometašima, puno želja, ostvarenih naravno, i njima golova i zdravlja i sriće, srca znan da imaju..opet..a posebno sritan božić jedno čoviku koji je prominija i mene, i puno mi osmiha na lice donija ovih dana i znan da će opet..ali jedini koji me uspija oraspoložiti nakon duuuugo vrimena..a to je Ivano Balić..i eto..ja san gotova..mislin da se nema više što dodati..a moja božićna i novogodišnja i unaprid rođendanska želja samo je jedna..da postanemo prvaci..!!!!

Post je objavljen 24.12.2008. u 20:29 sati.