Nedavno je na sajtu B92, u rubrici "Život", osvanuo tekst prepisan sa sajta BBC-a, o tome kako romantične komedije škode zdravlju, jer eto stvaraju kod ljudi uverenja da su stvari poput beskonačne bliskosti, instant razumevanja, i istovremenih orgazama nešto što se podrazumeva i raste na drveću svuda oko nas. Kad ono cvrc, šipak - realni život nije baš takav, dok to shvatiš prođe voz, avaj!
Kao loš i zao primer se spominje film "Četiri venčanja i sahrana". Sa potpunim pravom, jer upravo sada sam dobio poriv da izađem u kišnu noć i da se obesim, jer sam ukapirao da Andie MacDowell ima 50 godina. A živeo sam u uverenju da je mnogo mlađa, skoro kao ja, i da svo vreme baš mene čeka.
Šalu na stranu, u pravu je taj koji je to napisao (-la), to o štetnosti romantičnih komedija. Mada to nije nikakva nauka, znao sam to i sam već neko vreme, doduše ne projektujući na filmove, već na knjige.
Naučio sam da čitam kao sitno dete, i ćirilicu i latinicu pre nego što sam pošao u školu, čitao sam ama baš sve živo, gutao sam lektire i za svoj razred i za onaj razred ispred. I eto gde me je to dovelo.
Zato danas kada vidim neko dete sa knjigom u šakama, dobijem poriv da otmem i bacim tu knjižurinu. Beži napolje dete, beži među ljude, među drugu decu, trči, potuci se, zaljubi se, ugazi u blato do kolena, plači i smej se, budi tamo gde je stvarni život. Život je tamo napolju, nema ga u četiri zida, niti u knjigama, niti u filmovima, niti na Internetu.
Post je objavljen 21.12.2008. u 00:49 sati.