Što da kažem. Sve je u redu. Napokon. I ne mogu vjerovat.
Nisam jutros navila alarm, kao što me obično budi u 6 sati kako bi se spremila u školu. Nisam ni imala razloga. Inaće, kako me moj alarm uvijek budi, valjda je moj mozak čekao da nešto zazvoni i da se trgne iz sna. Ali nije. Ništa nije zvonilo, tako da sam ja spavala sve do pola 2, kada mi je bio ručak. xD Tada me mater probudila, pa sam morala.
I da. Išla sam vani, negdje oko 3, pa sve do 7, klošarila uokolo kao i obično. Otišla na kavu, da se mogu razbuditi, pošto sam sada postala ovisna i o kavi. Ne funkcioniram dobro bez kave.
Recimo da sam prvu polovicu dana bila u depresiji zato što je život par zadnjih dana krenuo naopako. Ništa nije bilo kako treba. Jedna ženska, ćije ime neću reči jer ne želim blatit ljude po blogu, rađe ću im reći u facu ono što mislim o njima, je slala dečku moje naj frendice neke poruke predstavljajući se kao moja frendica, i rekla mu da ga je prevarila i da je gotovo između njih. Tip, naravno iznenađen time, nije mogao vjerovat, pa pošalje mojoj frendici poruku da moraju razgovarat. I nazove ona njega kasnije kad smo nas dvi izašle vani, i porazgovaraju. Sada je sve okej, znamo koja ženska je to napravila, i stvarno je jadna. Znala sam da je kuja, ali da ovako nisko padne, to nisam očekivala. Ovim putem joj poručujem da bi se trebala sramiti svog djela i da se nadam da će joj noga otpast. I ruka. I lijevo oko.
Druga polovica dana, pa recimo da je sve bilo okej. Vidila sam se Valom, i da. Ona nemože vani jer je i ona pala 4 predmeta. Pa smo ja i Ana morale ići do nje. Al nema veze. Sve za našu Valu xD