U katedralu jedne teške noći,
Uđoh tiho i priđoh do oltara.
Sa zvonika jecahu zvona stara,
Htio sam duši molitvom pomoći.
Kad tamo pri tamnom visokom odru,
Jedna žena gledaše u daljinu.
Tri su joj boje ovile haljinu,
Prepoznah crvenu, bijelu i modru.
I reče mi tiho: moli se, sinko.
Nad nama pletu neke čudne niti,
Hrvat je opet tako teško biti...
Post je objavljen 19.12.2008. u 16:37 sati.