Pojašnjenje za onaj dio preštovanog čitateljstva koji nema blagog pojma što sad ta škrinjica tu:
Dan dobrih želja
Škrinjica je kako sama riječ govori a i slika pokazuje prazni entitet. Prazni entitet je dok ga ne napuniš. Kad ga napuniš ondak ona postaje napunjen entitet.
Od preštovanog čitateljstva očekuje se da škrinjicu napuni. Eurima po mogućnosti, ili nekom stranom valutom, jer gola sam i bosa pak neka se obučem jadna, zato euri ili strana valuta. No ako štovano čitateljstvo smatra da ne želi davat u dobrotvorne svrhe i sami sebe nađu pri toj samoanalizi da su cicije i kirjanje i da im teško odvojit se od recimo tisuću eura , u dobrotvorne svrhe, ondak ću biti zadovoljna da mi se škrinjica napuni i lijepim riječima. Dobrim vibracijama. Pozitivnim stavovima. Optimizmom.
U svakom slučaju od preštovanog čitateljstva ne očekuje se ironija, skepsa, pesimizam ili nedajbože tuga. To u moju škrinjicu neide. A nee, neee
Naimekae. To ti je zatvoren krug. Ako sam gola i bosa, a jesam, ondak ponekad znam biti tužna. Jerbo nije lako sad na zimi al neću o tome da ne rastužim preštovane čitatelje. I što? Tako tužna otvorim si škrinjicu a ono iz nje počnu teć lijepe misli i divne želje koje mi ostaviše moji prijatelji . Ondak se odmah razvedrim i budem bolje volje pak novine koje omatam oko nogu više nisu tako teške. Ni tužne. A nee, one postaju tople. Zbog toplih riječi.
Eto, to je poanta škrinjice.
Tak!
Post je objavljen 05.01.2009. u 07:04 sati.