Ovi pretopli mjeseci ne utječu samo na mene (prehladio sam se) već naravno i na okolni životinjski svijet. Prije nekih dvadesetak dana pogledam kroz prozor i vidim par kupova svježe zemlje u voćnjaku. Krtice... Očito im nije zima. Prije nekih desetak dana sam ujutro pogledao kroz prozor i vidio desetak svježih kupova zemlje po dvorištu. Totalno su se narajcale na moje dvorište. Vjerojatno zato kaj mi ne upotrebljavamo nikakve kemikalije u voćnjaku. Kako je pretoplo, zemlja se nije stvrdnula i očito su budne (možda bi one trebale spavati preko zime...zaboravio sam). Čudo kaj su mi od dvorišta napravile. S druge strane, nemam srca ništa im nažao učiniti. Samo se nadam da mi kosilica u proljeće neće propadati u te njihove tunele. Valjda imam tolko hodnika po dvorištu kaj bi rastegnuo kroz Sveti Rok.
Susjedove kokoši su me opako počele nervirat (po tko zna koji put ove godine). Nevjerojatno kolko je teško zatvorit te kokoši. Ima ih po cijelom selu, a po mom dvorištu najviše. Sam sranja rade. No, to bi ja još i pregrmio, ali ono kukurikanje u tri rane zore koje se odvija ni više ni manje nego pod mojim prozorom... To ne mogu pregristi. Počelo je na ljeto kada je kokot otkrio drvene ajmo reć grede preko ceste tik kod mog prozora. Tamo su se zavlačili kokoti. Veči i manji. „Jurek“ ima tako kreštav glas ko da nije kokot. Ne znaš kaj je gore. Jel to kad ovaj krešti ili ovaj koji grleno kukuriče. Kako je došlo hladnije vrijeme, kokoši i kokoti su se zavukli u kotac i od tamo ih nisam čuo. Međutim ovo globalno zatopljenje ih je izvuklo van. Sad opet slušam popevke u zoru. Prekjučer idem po drva i vidim kako su se zavukle dvije kokoši i jedan kokot u šupu. A ne... Sad mi još samo treba da stanem na neko govno dok nosim drva. E nećete... I počnem ja mahat, al oni ne trzaju. Majku vam vašu!!! Počnem mahati sa košarom. Samo su se malo uznemirili. Vidio ja da me ne doživljavaju ni malo. Bilo mi žao kokota opaliti nogom pa sam malo zamahnuo okolo njega. Naravno pobjegao je, ali sam ja opalio panj. Imao sam osjećaj da mi je noga naotekla u sekundi. Jebo sam mu mater i njegovom gazdi koji ga ne može propisno ograditi! Luuuuuuuuuuuuuuud!!! Nema više milosti. Kad god dobijem priliku, opalit ću ga nogom. Tako sam siguran da neću opalit nešto puno tvrđe. Mater im njihovu. A one majstore pod mojim prozorom ću dočekat jedno jutro sa nakolinom i tako ih narezat da im neće više past na pamet kukurikat tu.
U petak smo bili na koncertu Jinxa. Dobar koncert. Najednom, pod kraj koncerta, izletio je jedan „bjeloglavi sup“ i u roku od 30 sekundi je čagao sa desetak žena. Uvaljivao im se jednoj po jednoj, svaku uspjevši dodirnuti nekoliko puta i pokušati je navesti na ples (naravno, i na licu pobuditi pogled u stilu jesi ti normalan???). Ajmo reć da je više sličio onom pjetlu kojeg nisam htio napucati nogom. Sav se napuhao, a bome je na glavi imao antifriz koji je neodoljivo podsjećao na pijetlovu krijestu. Ko da je ispao iz šezdesetih. Naravno, odavno je već poznato da svaka budala ima svoje veselje.
Post je objavljen 16.12.2008. u 08:43 sati.