Promrzlim prstima
prosinac
moj mene
ne da.
Daje mi igračku,
daje mi naranču,
priča mi priču,
nina me
i pokriva da ne
ozebem.
Prosinac meni
moj mudro
zbori o
hrabrosti,
nemoj,- šapće.
Ljubavi toj
sutra nije nikad
suđeno bilo,
ali sjeti se jučerašnje krasote.
Prosinac gledam,
slušam i ćutim.
Pa ipak
plačem.
Sva mi ta krasota
k'o zlatan odar
mrtvo srce
stišće.
Post je objavljen 15.12.2008. u 13:10 sati.