Marketing
it just seems like a miracle to me....
i tako idu dani... sve prolazi, ja ostajem ili nekak tak... uglavnom ja ovaj tjedan opće nisam išla u školu... nije mi bilo dobro i tak sam ostala doma... bila sam ugasila mob da mi nitko ne smeta.... jučer je bila subota,13.12.2008... i upalila sam ga. našla sam... 73 poruke... ni manje ni više nego to.
i pogledam i vidim: max, stella, max, stella, max, stella...... i tako dalje... samo oni... haaah.... između ostalog i martin i lenox i matt i kiki i leona.... i svi... pročitam poruke i ostane mi zadnja stellina... nikak i nikak se nije htela otvorit.... i otvori mi se nakon 1 sata mučenja s glupim mobitelom.. pisalo je, nekaj kaj je me dirnulo, točnije ovo: Mala (kak me ona inače zove) sorry za sve za cijelokpunu stvar. znam da to nikad nisam smjela napravit i zato, malecka moja ne tražim od tebe da mi ikad oprostiš, znam kako si se osjećala u onom trenutko kad si banula u wc. još ti je i muka bilo, a kad si taj glupi jebeni prizor vidla... pa čudo kaj si preživjela, ja valjda nebi, ali kaj se čudim pa ti si latisha kak nebi....moraš znati da te mi je žao da nemrem preboljeti kaj sam ti to napravila, da niti nikad nebudemm ogla preboljeti... neznam kolko dugo budem mogla živjeti s tobom činjenicom da sam te izdala....god da me bar netko ubije.... sorry sorry sorry... your stella...''
i to me tak dirnulo da sam ustala iz je?enog kreveta bolesti i izašla van. osjećala sam se puno bolje... nekaj mi je govorilo da joj je stvarno žao da imam prijateljicu kakvu nebudem 2 puta našla... ni sama nisam znala zakaj je to napravila i zakaj joj je to trebalo... ali sam je svejedno voljela... jako....
ma neznam ni sama.... išla sam pustim ulicama i opet je padala kiša i bila sam mokra bez obzira na kišobran... odjednom sam vidjela poznato lice u daljini,,,, sttttttteeeelllllllllla..... omg.. kaj sad? išla sma polako prema njoj.... ona je išla ispred mene i nije se okretala.... ja sam potrčala prema njoj i rukama joj prekrila oči... okrenula se i zagrlila se... počela je plakati ko luda... ja sam počela plakati..i nebo je plakalo.. kišobrani su pali na pod i otpuhao ih vjetar a mi mokre do kože opet se grlimo
... poljubila me ovako ko na animaciji 
i bila sma sretna ispunjena i sretna..XD...ali ok sve je valjda u redu i sutra idem u školu ufff... ali ok... idem sad
Post je objavljen 14.12.2008. u 18:49 sati.