Znate kaj me oduvijek smeta?
Ona priča o ocu i dva sina. Kad jednom od sinova dopizdi raditi svaki dan i zatraži od oca svoj dio bogatstva pa ode u bijeli svijet. Naravno, tu lovu spiska na gluposti, završi čuvajući svinje i onda vidi da ne bude tak išlo pa se pokunji i vrati doma. Doma otac oduševljen, sretan; izgubljeni sin mu se vratio, istu večer sprema slavlje, janje se okreće... onaj drugi sin se čudi da kak to da se njemu u čast nikad janjac nije peko, a otac mu samo opet veli: „Izgubljeni sin mi se vratio!“.
Ma koje su to fore!?!?!? Nije fer! Dok je ona budala otišla od kuće s novcima i pijančevala, kockala i sl., ovaj je ostao doma s ocem i majkom i po cijele dane radio u polju, radio, radio i radio, i šutio. I kaj je dobio za nagradu? Niš! Apsolutno niš!
Uvijek dobri najebu!
Ko i ona priča o onom pastiru koji je čuvao stado od 100 ovaca. Pa se jedna izgubila i idiot ostavlja njih 99 samo da bi našao tu jednu!! Kužim ja simboliku, al kaj da je došao vuk ili lisica i potamanio pola stada!?!? Osobno bih toj izgubljenoj (ako bi se uopće našla) oderao kožu... tj. nije u biti ona kriva, kriv je taj glupi pastir. Nema šanse da bi mi se ikad ovcama približio!
U istu ovu priču spada i nepravda prema dobrim đacima. Oni nikad niš ne dobe za odličan uspjeh na kraju razreda! Dok ovi kojima se neda učiti, pisati zadaće i slično, njima se uvijek nekaj obeća ak prođu na kraju s 4 ili 5... bicikl il tak nekaj. Kao njih se mora motivirati... ma je...
Nije fer!
Post je objavljen 14.12.2008. u 13:19 sati.