Donko je još malo pokušao čitati no nije mogao. Nije bio koncentriran.
U glavi mu je stalno bila jedna te ista misao "sutra moram šutjet. Sutra mi trebaju 4 rečenice za vježbu. Hoću li uspjeti na kraju pred njom to reć?" bilo je pitanje koje mu nije dalo čitat.
Odložio je knjigu, odlučio da neće više razmišljat da će pokušat zaspati. Sutra je novi dan, veliki dan i on mora biti odmoran.
Jutro se došlo. Sunce je zasjalo u punom sjaju kad je Donku zazvonila budilica. Zaklopio ju je , te ostao u krevetu , kao i svakog dana. No , ovoga dana nije morao planirati. Znao je koju rečenicu će reć. Pročistio je grlo te rekao na glas, još ležeći "Hoćeš li se udati za mene?".
Skočio je naglo iz kreveta, u uzbuđenju i radosti da je to mogao izgovoriti i da je zvučalo posve posve dobro.
Otišao u kupaonu, oprao zube, počešljao se. Otišao u kuhinju, pojeo doručak. Danas je subota i ne mora na posao. Oprao je posuđe. Pripremio je maloj sestrici kruh namazan medom, narezao na male kriške, poklopio drugim tanjurom da se ne osuši , te uzeo ključeve od podruma da ode po bicikl.
Izvadio je bicikl iz podruma, provjerio gume. Odnio ga na ramenima van pred stubište, provjerio da li je pumpa na svom mjestu, jer mu je prednja guma često ispuštala. Zatim je zajahao bicikl i odvezao se do jezera. Tu je namislio ponovit rečenicu drugi put. Glasno.
Bilo je rano i na jezeru još nije bilo ljudi. Bilo je par šetača ali oni su bili daleko. Sjahao je sa bicikla, pročistio grlo te rekao ravno u jezero, jasno i vrlo glasno
"Hoćeš li se udati za mene?"
Hmmm. Bilo je dobro. Bilo je odlučno. Bolje nego prvi puta. Prvi puta bilo je nekako plaho i bojažljivo. Ovoga puta bilo je oštro.
"Imam još dva pokušaja. Ovaj put bilo je dobro, samo moram dodati mrvicu nježnosti u glas. Malu mrvicu. Ne može to biti izgovoreno tako odlučno, prestrašit ću ju. Treći put probati ću nakon ručka. Kad budem sit".
Ponovo je zajahao svoj bicikl. Odlučio je voziti se oko jezera i pokušati isprazniti glavu. Pokušati se opustiti.
Vozio se kojih dva sata. Putem je sreo jedan par koji se svađao. Žena je lupala muškarcu po ramenu zatvorenom šakom. Ne prejako, dakle svađa nije bila ozbiljna. Muškarac je brisao naočale. Ne nervozno. Normalno dakle, mala svađica jednog para.
Sreo je i ženu sa psom. Pas je bio nemiran i žena je pokazivala prstom da to ne smije radit.
Sreo je i dvojicu prijatelja koji su očito šetali i družili se. Jedan je pokazivao prema čamcu na jezeru, drugi je kimao glavom u znak slaganja da je čamac prelijep.
Tri su se djevojke rolale. Jedna iza druge. Posljednja je jela sendvič koji joj očito nije bio fin jer je radila čudne grimase.
To je bilo sve. Nikoga više nije bilo na jezeru. Labudovi i patke plivali su po vodi. Labudovi elegantno i sa stilom. Patke provocirajuć i radeći predstave. Patke su takve.
Napravivši krug krenuo je prema kući. Morati će oprat bicikl prije ručka. Zatim će jest, zatim će ponovit rečenicu u svojoj sobi pred ogledalom. Zatim će malo odspavati. Tek toliko da se još opusti. Zatim će se otići okupati. Ponovit će rečenicu četvrti puta u dvorištu oko pet popodne jer tada tamo nema nikoga. I onda će se obuć i krenuti prema njezinoj kući.
Nije znao da li da ju prije nazove i ostavi znak. Tri zvonjave, pa jedna zvonjava ili da dođe nenajavljeno? Mislio je "možda neće biti doma?".
No odlučio je da neće zvati. Doći će, pozvonit će. Ako je neće biti doma čekati će vani da se ona vrati.
U tom razmišljanju stigao je pred kuću. Pokušao je biti neuzbuđen, hladan, trebalo mu je da danas bude hladan. Otišao je gore po krpu i kantu te krenuo prati bicikl.
Namjerno je počeo misliti o poslu, tek toliko da mozak zaokupi drugim stvarima. Zatim je razmišljao o ručku. "Što bi moglo biti za ručak?" mislio je. "Volio bi da budu njoke. Volio bi da ako ne budu njoke da budu špageti. Volio bi da bude salata od kupusa".
Tako je forsirao svoje misli, no negdje duboko iznutra jedna se stalno ubacivala. "Hoću li uspjeti izreći pred njom?" I tada bi ga prošli srsi nekog straha.
"Hoću" naglo se uspravivši rekao je jasno i glasno. Odlučno.
Na glas!
Bila je to 3 rečenica! O ne.
"O ne. rekao sam na glas. Imam još znači samo jedan pokušaj probe. Moram paziti , moram paziti. Moram biti koncentriran". govorio je samom sebi.
Opravši bicikl i obrisavši ga bio je nekako smireniji. Odnio ga je u podrum, zaključao, krenuo u stan. Pozvonio je dvaput, odložio krpu i otišao u kuhinju. Kimnuo je glavom svima, odzravili su mu. Ručak je već bio na stolu. Valjuške.
"To je dobar znak. Poželio sam valjuške i evo tu su. Dobar je to znak" kimao je glavom zadovoljno.
Post je objavljen 12.12.2008. u 14:58 sati.