Iako je nedavno bila izrečena takva želja, ipak se nisam probudila ujutro u 5 i po i pošla uslikat velike valove na splitskoj rivi.
Naime, u 5 i po je mrkli mrak i zima, a ja u to doba volim biti uspavana i ušuškana u mom toplom krevetu.
I uostalom, tog dana vitar se umirija i valova nije bilo.
Ali danas....danas vitar opet puše i kako je jutro odmicalo, jugo je bilo sve jače i sve luđe.
Podne je bilo pravo vrime za izlazak i šetnju do postojane stine Sustipanske.
U tom scenariju i ja sam bila sve luđa u nastojanju da ovjekovječim velike valove,
dok VITAR PUŠE:
"Su zrnon soli, su mrvu kruva
i puno duše
ova nas jubav tepli i čuva
a vitar puše
Su pjaton juve kad projdu dani
i stvari luše
ova nas jubav jača i rani
a vitar puše
I neka projdu sve obilance
svi lipi gušti i sve užance
i neka nima ni sna ni smija
uz tebe uvik znan ča bi tija
a vitar puše, a vitar puše
a vitar puše - ne k samo puše
Su kapju uja, su šaku zeja
kad sni se ruše
ova nas jubav diže sa tleja
a vitar puše
Kad gori svića a nima loja
kad udru suše
ova je jubav šira od poja
a vitar puše
/Jakša Fiamengo/
Post je objavljen 11.12.2008. u 00:21 sati.