Volim što u ovoj zemlji sve podređeno radnom čovjeku.
Recimo dobri filmovi su na televiziji negdje oko 11. Oni kultni filmovi na primjer , koje bi si svako volio pogledati, pa čak i dva do tri puta, e ti su filmovi u 22,55 i završavaju u 1, 35.
Pa radni čovjek koji je radio ujutro, onda došao doma pa radio po kući baš voli imat mali odmor do 11 sati navečer da bi onda pogledao film koji ga opušta i razvedri. To što će ujutro glavinjat koga briga, on je navikao na to.
Radni je to čovjek može on to.
Volim jako što su i ostale službe prilagođene radnom čovjeku. Recimo moraš otić na procjenu štete. Dogovoriš se sa čovjekom u pola šest popodne jer je to najprvo vrijeme kad možeš doć. Dođeš već lagano umoran al tko te pita. Misliš "ajde da to obavim". Dakle dođeš. I dođeš pred vrata a tamo piše RADNO VRIJEME : 8 - 14,30. Pak onda juriš s posla da bi si obavio ono što drugi mogu jer ne rade. Jerbo 1,2 milijuna ljudi u ovoj zemlji radi a ostali nemaju radno vrijeme. Da kažem ne rade ne mogu jer svi nešto rade ali nisu obavezni bit u uredu ili na poslu u neka vremena.
I onda moraš moljakat okolo šefa i sve ostale da odeš a) doktoru b) procjena štete c) sve, ali doslovno sve ostalo
Zgodno je to.
Zgodno je da radni čovjek preopterećen. Ako je odnos 1,2 milijuna zaposlenih nasuprot 2,8 milijuna nezaposlenih onda jadna nam majka. A tako je. Na žalost. I na žalost ja spadam u tih 1,2 i pomalo pucam po svim šavovima. Svim. Ne mogu više. Jednostavno više neide. Dan bi mi trebao trajati barem 48 sati ako ne i više da bih stigla napravit sve što se od mene očekuje a da ne pričam da bih voljela i za sebe nešto napravit.
No di ćeš to i kad? Ujutro se očekuje da budeš radnik udarnik. Što manje izlazaka to bolje. Popodne se očekuje da budeš prava pravcata žena rvatica te da održavaš svoj svijet u redu. Čistim i stabilnim. Zatim se očekuje da tetošiš penzionere koje imaš oko sebe jer njima dosadno. Zatim se očekuje da slušaš njihove mudrosti jer ih nemaju kom drugom prodavat. Zatim da ih slušaš i daš im pažnju. Zatim se očekuje da tvoj pas kaka u točno određenom prostoru. Zatim se očekuje da budeš vedar i smiren. Zatim se očekuje...
Malo mi dosta tih očekivanja.
Što radni čovjek dobiva?
Ništa osim plaće.
Kojom mora pokrit sve.
Malo mi se diže tlak.
I malo više ne mogu slušat kuknjave drugih.
Jerbo niko ne sluša moje. Nitko ne pita. Funkcioniraj ili propadni.
Dosta mi je razumijevanja drugih.
Dosta mi je pomalo svega.
Post je objavljen 09.12.2008. u 08:56 sati.