...................ovo moram jednostavno napisati....................jer imam potrebu.................proslo je skoro pola godine..................od kad nisam vidjela svog anšela...................i zahvaljujuci svojim dragim frendicama..................napokon sam ga vidjela........................nakon toliko dugo vremena.......................to si neprestano ponavljam...................i jos mi uvijek nije jasno........................da sam ga vidjela........................iako sam si pri samom dolasku na to mjesto, u sebi govorila, pa sta mi je to trebalo, sta sam morala gnjavit neke ljude da se samnom pojave.....................pa koliko se ja trudim oko svega, a nista ne ispada kako bi trebalo...................ili bar ja tako mislim.....................i skoro sam vec na pola puta pozalila sto sam sve to smislila.....................a kad sam dosla onda sam mislila da ga vjerojatno necu ni vidjet, i da uzalud sav nas trud i dolazak........................mislim koja pozitiva, nema sto.........................hehe.........................i otisle mi u kafic....................razgovarale..................pomno sam pratila svakog tko je prosao......................a kad ono evo dolazi on.......................moj anšeo kojeg tako dugo nisam vidjela......................nije bio ni svjestan da sam ja bila tamo..........................samo par metra udaljena od njega......................samo nas je ono staklo od kafica djelilo...........................nazalost nezna od puno toga.......................nezna da ga netko toliko puno voli........................ali ne zbog toga sto je.......................nego zbog toga kakav je..........................i molim za njega svaki dan......................misli na njega svake sekudne..........................a on nije ni svjestan da ovom zemljom luta njegov drugi anšeo cuvar..........................
Post je objavljen 08.12.2008. u 13:58 sati.