Marketing
Nekako sam si teška danas... jako.... Nije fora u njutnima..... Nego ono nešto iznutra... Možda je dan takav?! Nekako mi se čini da sve pogrešno radim... Ništa ne stignem... Što god dotaknem-paf!!! Nestade!!! Rasprši se u milijun sitnih pahuljica.... I razleti širom svijeta... Kao da ga nije ni bilo... neka praznina je tu... valjda nešto fali? Nije to depresija.... To je nešto... Nešto što me drži od srijede ja mislim... I četvrtak je tako prošao.... Fax, previše obaveza... Svašta nešta treba... Kolokviji, sviranje.... Bla-bla.... Petak.... Išla kući... Bilo ok vani... Par lijepih trenutaka i evo me već u krevetu.... Opet se sve rasulo u tisuće pahuljica..... Pokušala sam ih skupiti i malo zadržati za sebe, ali bilo je nemoguće..... Došao je novi dan, sve ono od prije je zaboravljeno... Sve lijepo zaboraviš, a ono ružno ostane.... Sve obaveze... Vučeš ih za sobom.... Teške su... Petak naveče... izađeš.... Bilo je odlično, ali na kraju neke scene, naguravanje i ajmo kući..... Opet sve lijepo nestane.... Smijeh, glazba.... Sve je utihnulo i opet sam sama u krevetu i gledam u plafon... Pokušavam prizvati neke lijepe trenutke, ali nema ih???? Zašto???? Zar sam zaboravila?! Šta ne smijem imati ni uspomene?!?! Zlo!!!!! Samo obaveze i crna razmišljanja.... Grrrr.... 
Uzeše mi sve..... Al ne mogu mi uzeti snove..... Da ih nema... Bila bih gotova.... Pa došla i ta nedjelja... Teška, sumorna..... Plačljiva..... Boooliiiiii.... Uf..... Ali ljudi moji... Pa ja tjeram po svom!!!! Svaki pad smatram letom..... Ne dam baš da me ljudi gaze.... I ewo za kraj.... Jedna divna humanitarna akcija... Uljepšala mi je ovaj ružni vikend...... BUDI MI PRIJATELJ!!!! Nadam se da ste zvali..... Katarza.... Ewo upravo su izjavili da političari ne zovu.... Pa sram ih bilo! Zovu jadni ljudi koji imaju neku sitnu plaćicu jer njima tih 6,10 kn nije problem dat....... Zowite ljudi.....
Pozzzzz
Post je objavljen 07.12.2008. u 22:58 sati.