Marketing
I'll draw a map, connect the dots with all the memories I've got...What I'm missing...I'll keep reliving.
Dogodilo se puno toga od zadnjeg posta. Rekla sam da neću ništa reći dok se ne dogodi nešto bitno. Pa, dogodilo se...Našli smo se par puta i završili zajedno...sve je to lijepo išlo...ali, taj neki osjećaj. Kao da to nije ono što zapravo želim. I nije bilo...nije to ono pravo. A i u zadnjih par dana mi se opet po glavi počeo motat On. Onaj stari...kojeg sam već mali milijun puta pokušavala zaboravit. Oni koji već duže vrijeme posjećuju moj blog, pročitali su ona dva "Let it go" i "Can't let go"...shvatila sam da ja malo previše mislim na njega. A to nije bilo fer ni prema meni, ni prema njemu, ni prema mom dečku. Najviše ne prema dečku...Tako da sam ga odlučila ostavit. Rekao je da razumije. You broke my heart, but I understand you.. Uvijek sve moram uprskat. Nisam trebala ništa ni počimat...al sad je prekasno. Barem se sve riješilo.
U razredu je jedna osoba sve tiša. Osoba s kojom sam se posvađala. Žeska osoba. Još od subote, Kellynog rođendana mi nešto tupi. Prvo se tamo malo otela i digla glavu, zatim je otišla malo dalje i stala me podbadat...kao da to nije bilo dovoljno. Ne, ona je morala neprekidno buljit u mene i živčano uzdisat, prekretat očima i nakašljavat se. Onak, k'o da sam glupa pa ja ne kužim da ona to radi. Ne...nisam k'o ona. A još manje sam glupa da prjeđem preko toga. E, pa AnNa ju je "malo" uplašila. A ja s njom više ni ne pričam...i sad već duže vrijeme u razredu stalno gleda u strop i glumi malo nevinašce koje se "kaje za svoje postupke". Svojim bijednim suzama mene neće potaknit na ništa. Čekaj malo. Sad govoriš da ti je žao i da ne znaš šta bi napravila da to ispraviš i bla, bla, bla. Šta nisi na to mislila dok si se onako drsko i neodgojeno ponašala?? Tad si mogla bit faca i radit onaka sranja (oprostite na izrazu), a sada si saasvim druga osoba. Malo dijete kojem je žao...de, odluči se. Ne možeš bit dvije osobe u tjedan dana! Ja znam jedino da se jaako ljutim i da sam odučila da više neću pričat s njom. Jednostavno ne mogu. Ne mogu ju vidit na oči. Ajde što me prije znala naživcirat ovako, ali ovog puta je malo prešla granice...
I sad sam već toliko živčana da ne znam kako bih više pisala...grr...mrzim kad me neko toliko naljuti da ostanem bez riječi, onda bi najradije pobacala i razbila sve što mi dođe pod ruku! Al ozbiljno...uff, idem ja. Dok si nisam tipke utuljila...hh..=)
Jao, ja ne bi danas u školu...još sat vremena...jao...
Post je objavljen 02.12.2008. u 10:32 sati.