Pregled posta

Hrvatska pošta

Pazi ti sad ovo. Odem na poštu predati paket. Stanem uredno u red, dvoje ljudi ispred mene.
Predam paket.
Pita "avionom ili obično?" ,
niš ne odgovaram niš ne pitam,o imam ja iskustva, navikla sam da ako pitam neće mi znat niša reć.
Ako pitam "koliko treba jednom ili drugom da stigne"
reći će uz duboki uzdah "ah gospođo to ovisi".
Ondak ću ja pitat "a o čem ovisi?"
ondak će ona odgovorit "ah gospođo od puno faktora"
onda ću ja reć "nabrojite mi bar jedan"
Onda će ona reć "koji želite?"
i tako ćemo se zamotat u petlji i nikad izać iz nje nećemo, stoga šutim i mislim se nek napravi kako misli napravit ja ću bit mutava.
I odluči ona da to neće ić avionom te mi da račun. Pružim joj karticu. Vesela i sretna da je sve dobro prošlo, ušla sam, obavila idem van.
Tako se ja mislim.

No tako se u hrvatskoj pošti ne djeluje!!
Ne moš pustit osobu van samo tako.
Družit se malo treba, misle altruisti u hrvatskoj pošti.
Misle oni koji smatraju da smo postali hladni i udaljeni.
Da se ne znamo više razgovarat. Pak su po tom pitanju osmislili sistem druženja međusobnog a bome i sa hrvatskom poštom.

Daklen izvadim karticu i dobijem odgovor
"ne može. morate otići na drugi šalter. tamo će vam dat gotovinu a onda ćete se vratit k meni s gotovinom i platit"
Onako u zaletu neke inteligencije i zdravog razuma , dakle po nekoj glupoj inerciji, dakle ne razmišljajuć, napravim pogrešku pa pitam "ako ima na šalteru dva metra od vas onda i vi možete provuć moju karticu?"
Nisam dobila odgovor.

Ništa, odem tri metra dalje , šalter prazan, ispred stoji aparat za kucanje pina. Stojim. Čekam. Učim strpljenje. Stojim. Čekam.
Nakon nekih 10 minuta kažem "ima li netko ovdje da mi isplati novac".
Sad biser :
"ah, gospođo, ovaj šalter ne radi".
Ja u šoku
"jel mi to niste mogli reć?"

Mislim. Poštica je mala. Sve skupa 10 metara kvadratnih. Ono, kad bi 20 ljudi htjelo ući u nju ne bi moglo. Šalteri su jedan do drugoga. Sve je to minijaturno. Dakle vidjela me je, čula je, sve zna ali ni dabi. Ništa da bi rekla.
Osim:
"Morate stat u ovaj red"

Sad meni već tlak na 200.
"U tom redu se plaćaju računi, ja moram dić novce da platim račun NA ONOM ŠALTERU 3 METRA UDALJENOM!" počinjem već tiltat a i glas mi izdajnički drhti. Blizu sam histerije....

"Ne! morate stati ovdje"

Onda me je krenulo.
Hodala sam po onih 10 metara ko lav u kavezu i svaki gunđavi penzioner me se nebi posramio. Dakle hodala sam i gunđala. O neorganizaciji. O lijenosti. O indiferentnosti. O neznanju. O....

Dok me penzionerka koja je plaćala račun nije pokušala srezat
"Tako se mora".
Tu mi je tlak stkočio sa 200 na 300
"Možda vi tako morate, ja nemoram. jel vi ne vidite da su indiferentni i lijeni i totalno neorganizirani" krenula sam vesti svoj vez...
"Moramo tako" nastavlja ova "tako se to radi i tako mora biti".
"E ne mora tako biti".
Dalje neću nabrajat što sam sve rekla, jerbo se više ne sjećam a osim toga ne mogu sve to ponovit. Ondak me držala inspiracija, sad me drži sjećanje.

Ispred mene stajao je penzioner sa svojim računima i šapnuo mi konspirativno "morate biti pristojni. Oni su tu gazde".

Sad mi je tlak već na 400!!!!!!!

Pogledam TE gazde i pomislim "božemesačuvaj tri žene, duplo mlađe od tebe su tebi gazde?"

I krenem vesti. Opet isto kao i prije. Ne mogu ponovit što sam rekla jer se to neda ponovit, ali moram reć da sam dala sve od sebe.
Tlak mi je još jednom bio skočio. Sa 400 na 500.
Kad je penzioner, kojeg sam usput rečeno, pustila ispred sebe rekao gospođi na šalteru "ja ću kod vas prebaciti svoju ušteđevinu".
To mi je dalo novi poticaj
"Jeste ludi?" rekla sam "kod njih ćete štedit? Di vam je pamet?"


U svakom slučaju napravila sam predstavu. Još sam i kišobran imala sa sobom pa sam ga koristila kao sredstvo za dodatne efekte. Mislim da sam pružila vrlo zgodnu sliku putnicima namjernicima.
Žene na šalteru "one su tu gazde" ostale su mrtvo hladne na moje izljeve istine.
Nitko se u stvari obazreo nije.

Ovaj post posvećen je Hrvatskoj pošti i njezinim vrlim zaposlenicima, a posebno je posvećen savršenoj organizaciji poslovanja.


Post je objavljen 02.12.2008. u 08:09 sati.