Pregled posta

Budući da je u subotu bio sastanak Pljoskica to moram napisati post iz razloga što sam jedina objektivna i istinita. Znam da će ostale pisat svega i svačega pa stoga sam si dala truda da ja napišem istinu. Inače nebih, jerbo imam o puno drugih stvari pisati. Na primjer o kaosu u stanu koji napravilo Čudovište. Ili o tome što sam ja radila po pitanju štrikanja. O, puno toga ja imam za pisati no moram se sad prisiliti i napisati post o Druženju jerbo inače štovano čitateljstvo živjeti će u laži i neistini koju će širit tu na blogu i šire ostale Pljoskice.

Znam, one će pisati o tome kako su dobre i divne i krasne , što sve nije istina, nikako nije istina.

Pokušat ću dat opći kratki pregled, no kratko neće moć biti zato što svaka od njih zaslužuje pokoji odlomak.
Dakle ovako. Nakon što sam ih donekle naučila da se ne sastaje na parkiralištu, da se ne jede na parkiralištu, da parkiralište služi zato da bi se tamo parkirali auti, daklen, nakon što sam ih nakon godinu dana uspjela dovest do restorana, seljanke su to ne moš ti brzo s njima , korak po korak, no daklen nakon što su nekako jedva jedvice prihvatile restoran kao mjesto sastajanja, to sad treba polako učit i ponašanje u restoranu.
No ja sam strpljiva, malo pomalo dovest ću ih u red.

Dakle u restoranu su se ponašale da je meni bilo neugodno. Prvo je Skaska ukrala vilicu i nož, a onda je htjela uzeti i tanjure s kojih smo jele palačinke. Bilo je 5 tanjura, velikih. To joj je taman za doma za goste , rekla je. Stavila je dva tanjura u torbu a ostalo nije znala kuda bi pa je pokušala meni uvalit u moju malu torbicu ruksag, no ja nisam dala, ipak sam ja pristojno biće i znam kako se treba u restoranu ponašat. ja ni po hotelima ne kradem ručnike. Dakle, drpila je znači samo vilicu i nož i ta dva tanjura, ostale tanjure ostavila je za drugi put. Nakon što je odradila taj dio posla krenula je pričat , što uostalom stalno i radi, ali smetala muzika , malo ju je dekoncentrirala, muzika mislim, jerbo joj zvučnik bio točno iznad glave.
Te je stoga i zato stala na stol i iz zvučnika brutalno izvukla žicu uz rečenicu "neš ti mene .." zna se što , ja sam fina i pristojna i kulturna i ne mogu to ponovit. Kad je već bila na stolu, tu je i nastavila stajat, budući da ju je muzika iz ostalih zvučnika povukla, te je primila čašu i razbila ju o zid. Stalno je govorila "di mi je zastava ? di mi je zastava, zašto nemate zastavu?", no nisu se obazirali na nju, valjda ju već poznaju, znaju kakva je pa isto tako znaju da ju je u takvim stanjima najbolje ignorirat, jedino tako će se smirit.
Vratila se dakle na stolicu i tu prosjedila ostatak večeri šuteći i trpeći bol u ruci koju je izazvala čaša koju je zdrobila kad je čula pjesmu "Zovi samo zovi...".

Povuci Potegni je kao i uvijek prvih 5 minuta govorila. Ispričala je što ima za reć, zatim nam je podijelila čokolade. Sve čokolade bile su otvorene i napol pojedene. Ne znam kako joj je palo na pamet da ih takve zamota u celofan i podijeli nama.???, al eto to je Povuci, niš se ne treba čuditi. Da su još ti ostaci bili odlomljeni nikome ništa, no točno su se vidjeli zubi, vidjelo se na čokoladi da je jedena ustima a ne rukama. Mi smo se zahvalile i primile čokoladu, nitko joj nije rekao pri tome da se to tako ne radi, što da joj pričaš ionako neće slušat. Dakle podijelila je te čokolade i onda joj je, kao i obično glava pala na stol te je tu i ostala, glava mislim, do kraja našeg druženja. Inače Povuci ne hrče, no ovaj put jse premjestila, naslonila se na klupicu i malo zahrkala . Onda joj je slina došla u grlo pa se kao počela gušiti pa se probudila. Onda se premjesitla na drugu klupu, na nju se legla i tako je ostala do kraja. Nosile smo ju u auto i tamo ostavile, ne znam što je dalje s njom bilo. Mi bismo ju bile odvezle doma ali ona je kategorički vikala, kad se malo razbudila "neću kući , ostavite me tu!!". Pokušale smo ju uvjerit da to nije pametno no ona je vikala "neću doma, neću doma!!". Bile smo prisiljene dakle ostavit je na stražnjem sjedalu njezinog automobila. Pokrile smo ju dekicom koju smo tamo našle. Na deki je pisalo "u slučaju da se napijem pokrijte me dekom, jer je po noći hladno kad ostajem prespavat u autu".
Moram ju danas nazvat da vidim jel živa i zdrava.

Zatim Lorna. Ta je dakle sve pobrkala. Ona je mislila da se u restorane dolazi u narodnoj nošnji.Te je na sebe obukla šestinsku narodnu nošnju, pozvala tri tamburaša te njezin ulazak bio spektakularan. Konobarice su ostale na mjestu stojeći. Ljudi u restoranu ostavljali su svoje jelo i odlazili hrpimice van na zimu. Što je Lorni bilo taman jerbo je smazala sve što su ovi ostavili po tanjurima. Onda se je sjela, isplatila tamburaše te krenula pit. Razbila je jednu jedinu čašu, no to samo zato jer drugih nije više bilo. (o.a. pročitati prvi odlomak di se priča o Skaskinom razbijanju i drobljenju).

Zatim Fulvusica. E ta je najgora. Ta se kao pravi fina, kao zima joj je pa zato pije. Ostale bar priznaju da piju radi pića, ali ova Pljoskica još nije sebi priznala tko je i što je nego sebe zavarava. E dakle stalno je vikala "meni je hladno, meni je hladno, dajte mi nešto da se ugrijem". Pa se hvatala boce. Povukla bi iz boce, zatim bi zašutila. Vjerojatno je uživala u okusu. I tako cijelo veče, odnosno jedan dio večeri, jer drugi dio je morala ić. Kao neke obaveze, bar nam je tako rekla, ali ipak je čekala da dođu palačinke, smazala je svoje i moje, a onda je kao zvao neko na mobitel i ona mora ić. Ja sam ju pročitala ali nisam ništa htjela reć. Znam da je išla u drugu birtiju, da pije sama, jer ovako mora dijelit s ostalima, a na to nije navikla.
Dakle ona nas je bila napustila.
I još ću reć da je s nama u početku bila I Nisam ja Odavde. Taman smo si bili podijelili darove, taman je Skaska skočila na stol kadli je Nisam Ja Odavde rekla "ja idem, moram ić". Skaska ju nije čula jer je bila zaokupirana zvučnikom. U stvari nitko ju nije čuo pa se Nisam Ja Odavde digla i rekla "vi ste amaterčine. Ja sam mislila da vi pijete, ali ovo što vidim je za mene amaterizam. Idem tamo di ima pravog alkohola i di se pušta muzika za moju dušu". Obukla kaput i otišla. Pa ti reci...

O meni se zna. Ja sam bila pristojna. Sjedila sam na svom mjestu, pila kavu a zatim koka kolu, promatrala, pokušala smirit, pokušala civilizirat.
Ono što uvijek i radim.
No kažem.
Strpljiva sam ja. Neide to odjednom. Civiliziranje mislim. Malo po malo i dovest ću ja njih u red.



Post je objavljen 01.12.2008. u 09:00 sati.