Imam novi telefon. Sa starim brojem, ono.
Ne znam se s njim još služiti, ono repetirati, memorirati i to.
Zovem doktoricu, ali dobijem sestru kojoj ne poznam glas jer ih fort menjaju (sestre ne glasove) i na kraju ipak dobim doktoricu i mi pobrbljamo, zasad me solidno podnosi. Voli se isto kesiti, pa se javila zato na telefon, valjda da strlječemo nekaj da razbije monotoniju, ovih dana je neviđena gužva kod nje. Ovo je bilo bitno za uvod.
Onda zovem socijalnu radnicu, koju nemrem dobiti, repetiram broj i naravno puca broj od ambulante (spremil ga novi telefon, glupan!), prekidam, ne da se prekinuti, a onda čujem nekak čudna tišina, velim halo, veli ženski glas – halo, ne poznam sestrin glas, velim: Joooj, jesam ja to krivo nazvala, sori, znate kupila sam novi telefon pa se još ne snalazim. I počne spika:
Ona (nekako s oprezom, hladno, ko da se trudi biti neljubazna): Dobar dan.
Ja, logično: Dobar dan. Ahaaaaa, znači u isto vreme zovemo pa ste upali u liniju(???) Izvolite.
Ona: Je li to stan Horvat? (Aha, ipak nije sestra, nema ni vremena, a kaj smo trebali smo riješili. Ko bog neko osiguranje ili reklame!)
Ja: Je, izvolite. (Ma kaj sam fina, to nema nigdi! Sve sam laf!)
Ona: Je li to možda gospođa Seka Horvat?
Ja: Ja sam, izvolite.
Ona: Ovdje Jasna. (Jasna je priležnica mog bivšeg supruga, Bog ju poživio! Čeka hoću li zaurlati ili spustiti slušalicu, ono, osjećaš!)
Ja: Izvolite Jasna. (Mislim si ova bu mislila da ja svima samo vičem izvolite, proletilo mi kroz bulju. Ali: sad ja čekam da mi se seti mame i tak, da me napadne i to..., ali reko nebum ti spustila slušalicu pa zadnje mi bilo, bum ja selake nafčila kaj je kultura).
Ona: Ja sam vas samo htjela obavijestiti da moj (zapne, inače ga zove svojim suprugom, ja već htela pitati jesu se vjenčali, prokletstvo kako misli lete kad ne treba!) Krešo ima dva luksuzna apartmana na Braču od 300.000 €, svaki, i (ne znam koliko) gotovine u sefu.
Ja: Dobro, Jasna, a zakaj vi to meni pričate? Pa mene on više opće ne zanima.
Ona: Paa, tak da znate! (Zbunila se jadnica, ovo su njegove tipične igre, gura jadnu ženicu u nekaj bolesnoga, pa ta se ni svadit ne zna, i meni je trebalo 20 godina zabogamiloga, još nisam naučila! Pa sam ga ostavila. Jebeš učitelja koji te za 20 godina nije naučil ničemu osim da ne valjaš i nemaš smisla za humor /?/!).
Ja: (vedrija nisam mogla biti nakon smeha s doktoricom): Ali Jasna, on mene više zbiljam ne zanima, ni on ni sve kaj on ima. Ja njega tak i tak više sudski ne ganjam, odustala sam. Njega sad ganja njegova kćer, ali ona sad vam sad nije doma, ako želite, možete ju dobiti popodne.
Ona: (Jasna, ili rađe Jadna?): Dobro, hvala. Doviđenja.
Ja: Doviđenja, bok. (kao ja sam srdačna).
GANJA GA NJEGOVA PAZI, NE MOJA, NAŠA, NJEGOVA KĆER, KAKO SAM ZLOBNA, KAKO SAM ZLOBNA, KAKO SAM ZLOBNA, ODVRATNA, PAKOSNA, ZLOČESTA, FUJ, FUJ ME BILO! SRAMOTA. A kaj će biti: najvjerojatnije je ipak potegnuta ovrha koju je onaj nezainteresirani advokat pokrenul jer je glup ko stup, ja sam popušila davno još ovrhu i rekla mu da to više ne čini jer je bivši veći fiškal od cijele Vlade i svih jebenih zakonodavnih tijela na području koje je nekad bilo RH! Ne znam kaj bi drugo, možda je jednostavno dobil inspiraciju i napuntal ženu da me zove, ne znam, nemrem dokučiti neke stvari, a znal je tak imati napade inspiracije. Nema šanse njemu nekaj uzeti, a i zabole me više! Ali ih je kosnulo, ako je ovrha. Ne znam kaj je drugo moglo biti. Ni ja ne volim poštara videt s nekim pozivom, samo kad mi nosi lovu sa socijalne skrbi za decu, oooo, onda smo velki prijatelji.
Prijateljica mi javlja da je celi štos zapravo u tome kaj su skužili da imam novi telefon!
Post je objavljen 29.11.2008. u 09:41 sati.