Marketing
Ja lijepo, jasno i glasno, smirenim tonom svako veče kažem Muškarcu
"čuj, ja sad idem spavat a ti me molim te probudi kad dođe ljeto".
Ali neeee,
ne bi taj čuo. Ne bi taj slušao.
I što?
Svako jutro me probudi.
Ondak ja pomislim "jupi ljeto je", pogledam van a ono zima. Jeb´late zima.
Ondak bi se najradije okrenula na drugu stranu kreveta i nastavila spavat jer evidentno je da je vani zima a ne ljeto a ko će po zimi ići van ko pitam ja vas?, al ne moš, tamo na toj strani na koju se ti želiš okrenut i nastavit zimski san ,razvalilo se malo pseto . Taj kad se razvali po krevetu taj se razvalio i ti nemoš ni makac. Ne bi se on recimo pomaknuo. 
Ipak sam ja gazdarica i ipak sam veća od njega i nešto se mislem da bi on trebao bit pun poštovanja i strahopoštovanja prema meni i prema mom neospornom autoritetu i činu. Ja imam čin čovjek, on ima čin pas. I po činu sam viša od njega. Hijerarhijski sam viša i trebo bi me slušat.
No od tog poštovanja ja ne vidim ni p. Jerbo kad se taj instalira na krevet ondak se ti moš fućkat.
Na primjer, instalira se na moj jastuk. Onda ja dođem,fina čista u piđamici i hoću se leći na svoje mjesto i glavu staviti na SVOJ jastuk. Za očekivati je naravno da kad se pojavim da malo pseto puno ljubavi prema meni i mom autoritetu te i gore spomenutom činu, pomakne svoje tijelo na neki drugi kraj kreveta. Na Muškarčev dio recimo. 
I da ja ondak legnem i spavam ko princeza tamo di ja hoću i di je moje mjesto.
Kažem, to je za očekivati od svakog normalnog psa.
No ovo pseto je genetski izgleda malo pomaknuto u stranu. Smrdalo se nešto u njegovom DNK. I smatra da je u kući gazda on, a da je krevet njegov i da smo mi u tom krevetu gosti ajmo reć. Ili nametnici, mislim da je to ipak bolji opis onoga što on misi o nama. Nametnici.
Iz takvog stava proizlazi onda naravno i takvo ponašanje.
Stoga ja onda legnem di za mene ima mjesta. Obično se nađe nekih 15-ak centimetara u jednom djelu, pa zatim 25 centimetara u drugom dijelu kreveta, pa tako nekako uspijevam , iz noći u noć, pronaći svoje mjesto pod zvjezdama.
No sam u zadnje vrijeme uspjela lukavošću i zmijskom oštroumnošću prevariti malog pasa. Naimekai napravim. Prije nego što odem u krevet uzmem par kuglica hrane te ih bacim u zdjelicu. Ono bacim. Nek se čuje!
Ondak mali pas razmišlja : da se dignem da vidim što je stavila u zdjelicu ili da se ne dignem da vidim?! No mu je radoznalost jača, pak se digne i prošeta do zdjelice!
E tu ga imam! Brzo skočim na svoje mjesto u krevet a malom pasu ostane onih prije spomenutih 15-ak centimetra na jednoj strani i onih 25 cm na nekoj drugoj strani kreveta. Pa nek se on razmišlja di će i što će, ipak sam ja gazda u svojoj kući! Tak!
Nnnda. Počela sam dakle ovaj post s tim da sam Muškarcu rekla neka me probudi kad prođe zima. No taj me ne sluša, taj isto po svom pa po svom, autoritet mi je zbiljam nisko pao. Neko mi ukrao uvjerljivost pa ti sad živi tak neuvjerljiv. A sve napravim kako treba. Smireno to kažem. Uvjerljivo to kažem. Izraz lica mi je smrtno ozbiljan.
Negdje nešto sfulam u tom svom izražavanju izgleda, jerbo me niko uopče ali uopče ne sluša.
I što? Ja se daklen moram dić jer me probudilo MAKAR JE VANI ZIMA I NIJE LJETO i moram se pola sata do sat vremena oblačit i ondak moram sići niz hladno stubište i doći na hladno parkiralište. Toliko je hladno da ni sjevarac neće puhat tamo. Odbio je. Molili su ga ali on je rekao, "ja na tu hladnoću neću!" Eto , tako je rekao. Onda su mu nudili neke novce. Koliko sam informirana nudilo mu par tisuća eura neka zapuše samo na jedan dan. No rekao je "neću. zima je tamo. nemožete me kupit" tako je rekao , dostojanstveno se okrenuo i otišao. Pa ti reci.
On neće ja moram!
Ondak moram otvorit auto i uzet one rašlje pa s tim rašljama gulit led sa stakla. Uz par sočnih psovki to nekako i ide.
Zmijskom oštroumnošću kojom sam obdarena odkad imam malog pasa počela sam na prednja stakla stavljati onu iscrtanu kartonsku zaštitu. Pak sam zimu tako zeznula. Stakla ostaju nezaleđena.
No šta. Ostaju bočna. Zaleđena. Za ribat.
A ja ondak lijepo sjednem u auto, zapalim cigaretu, počnem fićukati betovenovu devetu , upalim grijanje i čekam. Neka tehnika radi tamo di ja ne mogu. Ili neću.
Ak sjeverac može odbit puhat ondak bome i ja mogu odbit ribat.
Tehnika djeluje malo po malo i ondak ja okrenem ključ do kraja i krenemo ja i moje vozilo putem posla.
I sad vas ja pitam. Jel to normalno?
Sve gore opisane radnje moram napravit da bi stigla na posao.
Zar ne bi bilo prirodnije i normalnije da me se posluša???
Da me se probudi kad dođe ljeto?!?
Kategorija : Bemti zimu!
Post je objavljen 30.12.2008. u 07:10 sati.