Kastig
Utorak navečer, nađemo se svi sedmero, neraspoloženi, jadni, svjesni da smo napravili glupost. I svi smo se češali u preponama, kao majmuni.
- Što je ovo?- Pitam ja, a gledam Špira.
- Meeene pitaš šššto 'e, i držiiiš se za kitu.-
- Ma, svrbež, peče me, boli, sve do krvi se češem.- I ostalima je isto, samo češanje.
- A ada appiitaš ssstarog, on bi znao.-
- Pitaj ti svoga.-
- A, jjje, adaaa me ooopizdi, iidemo uuujutro uu adoooktora, jjeebi ga.-
Doktor nas je pregledao i ispitivao, jednog po jednog. Sve obrijati i zaprašivati, za pet dana kontrola.
- To su vam picajzle, ili spolne uši, momčine, pazite di ga gurate, mogli ste i gore proći, pazite, ae sad.-
E, da je samo tako. Evo ti popodne opel olimpija u selo. I doktor u kuću jednom po jednom. Ispriča ti on roditeljima što je na stvari, a oni u znak zahvale, što kobasica, što koka, pancete, ulja, ribe, vina. Ne bi reć da im je javio za smrt bliskog rođaka u Americi. Kad je natovario gepek, ode.
Sad neka mi netko reče da picajzle nisu korisne.
A onda je počela mater.
- Sinko moj, što učiniste, kastigao si nam kuću, kako ću od srama iz kuće izić……-
Onda se diže Ćaća.
- Ti ćeš mene sramotit…..- Podigne ruku da me zalopati, a ja ostao miran i gledam ga drsko u oči. Mjerili smo se neko vrijeme u tišini, i onda sam znao da sam jednu skalinu gore. Spustio se na stolac i potegnuo iz botilje.
Ni jednu barušku, cijelu šetemanu nismo učinili. Ali smo pripremali i kovali planove.
Bilo je škuro. Bonaca, vrime za sviću. Spremaju se Mate i njegova Mara. Spremili se ja i Špiro, stavili arganju u barku, i krenuli uz kraj. Bili smo nekih triest metara istred njih.
Mara vesla, Mate na provu sa ostima, ponešto zastruže po dnu. Digne Mate jednu sipicu. kad, poluglasno:
- Šijaj livo, polako, polako, još malo…..mrvu desno….stani, ne mrdaj, ne diši, koliki je…..uuu.-
Podigne osti, pa svom snagom potegne, Bogami, dobro se čulo.
- Mare, daj druge, brzo, daj.-
- 'Esi li pogodija.-
- Muči, daj mi te osti.- A onda i onim drugim, potegne još ječe, deboto je i kopište puklo.
- Daj mi redinu, Mare, namrtvo sam ga ubija..-
- A koja je ljoga.-
- Dut, Mare, dut…- Sagne se do vode i poduvati sakom ljogu i izvuče na provu.
- Ajme koliki je, moj Mate, jesi meštar…..-
- A, ko je ono pred nama, a.-
- A, nji' dvoje, Špiro i Pero, a zašto.-
- Bemti svetoga Špiridona i svetoga Petra, i dan kad su se okotili. Ajde okreni, idemo doma.-
- A, zašto beštimaš pored ovakvog bokuna.-
- Evo ti ga na, pa ga očisti, ja sam slomio oboje osti.-
- Ajme meni, a ća je ovo, od gožđa, aaa.-
Post je objavljen 26.11.2008. u 19:26 sati.