Dosta je bilo prisječanja na prošlost. Vrime je za vratit se u sadašnjost…. kakva je…. takva je. Šta ćemo!
A ova naša sadašnjost donosi nan pune poštanske sandučiće.
Je, je….. pune. Ma ničega pametnoga. Svaki dan poštar napuni pun sandučić kartušine. Naravno reklame su u pitanju. I šta se više bliži Božić i blagdani reklama je sve više.
Ja ih lipo prolistan i odma zaitin u škovace.
Ostale kuverte pootvaran, spreman račune, brojin, grintan. Dogodi se dikod da skalan i nebo nazemlju.
Pa onda lipo slažen uplatnice za platit a ostalo na stolić. I tako se to kupi, kupi…. dok mi ne dosadi gledat.
I onda počne prislaganje….. od svih onih izvoda, računa, proračuna, specifikacija opet san napunila pun sić.
Evo sad sidin ovde isprid računala i gladan isprid sebe pun stol svega i svačega. Bolje da ne počnen nabrajat. Čak su mi se i neki recepti našli ovde. Sve mi se ništo pari da bi i ovde dobro došlo jedno veliko pospremanje. Samo, problem je u tome kad ja sve ovo posložin šta se neću moć snać u urednosti. Ja u ovom svom neredu tačno znan di mi je šta.
Zaburilo je. Triba iskoristit ovo vrime, isprat robu, osušit.
Ne samo to. Danima nisan uzela digitalac uruke. Zvuči stvarno nevjerovatno, ali tako je.
Zato san jutros napravila jedan brzinski đir po gradu.
I na kraju.... pogled s moje ponistre!
Post je objavljen 26.11.2008. u 14:20 sati.