Jučer sam bio baš agba. Bio sam baš zombo-zombo. Ono, kužiš ti mene što ti ja pričam?!? Preporučio bih agogo-agogo!
Zadnjih par dana sam baš agba-agba džga-džga.. Pa da.
Ono. Neki dan sam bio u Maksimiru sa Lovrom, Anom i Režekom. Radili smo stvari koje nismo smjeli (ne, pod tim ne mislim na ništa prosto), i tako je to išlo, uglavnom, izašao sam iz Maksa toliko strgan, e toliko... I stanje mi se pogoršavalo. Ho ho ho! Počelo mi se činiti da se stvarnost oko mene rasplinjuje, čuo sam zvuk samo na mahove, vid mi se počeo mutiti.. Ličilo je na jebeni košmarni san. Samo sam čekao koji ću se tren odjednom probuditi i zaritati nogama po krevetu. Ali to se naravno nije dogodilo već sam bio tako neupotrebljiv dva sata. A morao sam proći kroz grad do Anine kuće. Jebi ga. Počeo sam na punoj ulici mrmljati i tresti se, ispuštati povike i na kraju drečati. Spopadalo me čisto ludilo i paranoja. Bilo je gusto.
A jučer... Di smo ono bili jučer?... ... ... A, da. Jučer sam bio kao novi urednik Poezina na sastanku s urednicom i sa pjesnikom Vinkom. Šok je bio kada sam shvatio da oni fakat kupe i paru od svog pisanja. Moram prokljuviti kako im to uspjeva. Za mene se ta ideja činila kao znanstvena fantastika. Uglavnom, zanimljivi neki ljudi bili, razgovor bio mnogo dobar. Ha.
I tako, šljoknuo 2 pive prije sastanka, šljoknuo 3 pive na sastanku (jednu na neku foru uopće ne plativši), pa onda Jasmina ošla natrag vlakom, a Vinko i ja se povukli u potpuno prazni Melin. Pa tamo šljoknuo pivu. I gemišt. I pelin. I bio hohoavac. Ho ho ho!
Nakon toga i on otišo, a Davor se fantomski pojavio. Pa smo otišli, a kuda drugdje, u Runu, i već sam bio polako teturavac. Uvijek kad ne znam što ću sa sobom ide mu Runu, to sam primijetio. A pošto je Paula za ovaj vikend ošla na izlet u drugu državu, onda sam se mogao samo smucati uokolo ulicama, ili se iznapijati tako da poblesavim.
U Runi smo popili još par pivi svaki, a kad smo skužili da nam novac kopni brzo, samo smo bezobrazno počeli nalijevati vino koje smo kupili usput u svoje krigle.
U Runi je bilo puno ološa, majmuna, magaraca, kokoši i kobila. Ah, kao i uvijek uostalom. I dobro, sjeli smo i ispijali svoje vino svima na očigled, i uspjelo nam je tjerati tako po svojem dok nismo iskapili do kraja. Tek onda (?) je došao konobar srati nam gluposti, a dok je išo pozvat vlasnika da nam i on malo sere, mi smo samo komotno šljoknuli zadnji deci u sebe, i pravili se blesavi, te kada je vlasnik došao, samo smo od njega naručili još 2 pive, kao da ne znamo o čemu on to priča i da je sve savršeno normalno i uredu.
Napili smo se i pjevali, i bilo je veselo u svakom slučaju.
Što još treba spomenuti od ovih dana...? Ah, da. Pred par dana sam se naroljao sa svojim kućevlasnikom. Sreo sam i Miru s kojim sam pred 1.5 godinu radio kao grobar na Južnim grobljima. Zatim... konačno sam završio priču koju sam radio zadnjih 6 mjeseci, prokleta bila. Prošle subote sam kasno, pri zatvaranju, pozvao nekog lika u Runi šta mi je srao iza leđa da izađemo ispred na pločnik i poubijamo se šakama. Lik je bio za glavu veći od mene, ali se iz nepoznatog razloga usrao i počeo srat da on brije na ljubav. Dobro. Da smo izašli van kako sam htio, sigurno bi me isprašio kao mrcinu.
I tako, to je sve.
Malo prije sam se probudio, i ništa mi nije bilo jasno.
Post je objavljen 22.11.2008. u 10:17 sati.