Ovo je post, za sve one koji kliknu na ovaj blog nekoliko puta dnevno. Za sve one koji nestrpljivo čekaju, još jedno umjetničko djelo iz pera , turbopopularne, voljene i cijenjene, Suncokreta. E eeee, da da, baš za vas. Mislim, ovo govorim u množini kako bi ti , jedini ili jedina, koji klikneš nekoliko puta na moj blogić, dnevno. Pomislio-la, kako vas ima još. Možda vas stvarno ima. Ali u svakom slučaju ovo pišem tebi.
Da ne odugovlačim, jer nemam vremena. Stašno mi se žuri. u ogomnoj sam priši. ovi iznad mene, zadnjih me dana nešto dave. Strašno me dave, pa onda ovi neki sa strane, pa neki na mobitel, pa na... ma nije važno,oduzimaju mi vrimena. A ja vrimena uopće i nemam.
E sad. koliko god nemam vrimena, nekako sam se, u zadnje vrime, osječala usporeno. Sad, nije to stvarno i realno stanje, nego emotivno. Onda sam skužila. Pa jebemu, vladavina škorpiona. Klasinčna priča za mene. ali sutra prolazi. I odma mi život poprima drugačiji oblik.
Nekako mi se pari da u zanje vrime, mi fali malo euforije.
Je, ja volim ta euforična stanja. meni je to ludilo. Meni se sviđa kad je sve na n-tu.
I mora bit da ću narednih, ko zna koliko , ludo uživat.
Sve mi se odvija u par sati. Prvo negdi idemo, to se planira, i planira, i dogovara i ... zadnji tren sazna da se ne ide. pa se onda ,ipak,još zadnjiji tren sazna da se ipak ide. A di...
Pa u susret euforoji.
ma bilo bi dobro da ne ide i mala suncokretica, ka svojoj euforiji, da ne radim danas popodne i sutra ujutro. Da do sutra sve mora biti spremno. A da to spremno, moram obaviti ja, pa dva puta. Da me nije nazvala prijateljica da hitno treba neku ludu uslugu. To se mora riješit kroz 3 sata. Da bi to riješila, moram, trčat na tri mista i u međuvremenu još sa jednom prijom obavit neku razmjenu. Moram, normalno da moram obavit i tu razmjenu, jer ona ima veze sa sutrašnjom euforijom, mojom.
Nisam baš nešto nabrijana, od silne nervoze nemam kad guštat. Ali obično kad je tako, kad je panika do zadnjeg trena, bude ludo najluđe.
Ma tila sam se hvalit nedavnim boravkom na Svetome, berbom maslina, visoko kvalitentim uljem, konjima... Stvarno sam tila, ali nemam vrimena.
Pa evo ovo malo ,šta kradem, radim samo da ti se javim. Tebi, koji- ja klikneš nekoliko puta na moj blogić, dnevno.
Da se ne brineš. da ne misliš, da mi je loše.
ma nije, supač mi je.
Sad žurim, euforija me čeka.
Tila sam stavit i slike, ali nemam kad.
Kad se vratim, nešto ću stavit.
Bar mislim da hoću.
Aj žurim ti ja...
E da tila sam ti reć da te volim...
Je znam okričeš se i gledaš kome ja to govorim, a govorim baš tebi ,je
Stvarno baš tebi govorim, e šta se čudiš...
Volim te, to je skroz normalno...
Post je objavljen 20.11.2008. u 17:43 sati.