Čekaonica bolnice bila je sumorno mjesto. Prastari zidovi s kojih se ljuštila siva boja djelovali su tako negostoljubivo. Plastične stolice, pogurnute uza zid do aparata za kavu, su škripale i bile neudobne za sjediti. No nijedna od nas se nije bunila. Obje smo bile zadubljene svaka u svoje misli.
Evan je sjedila pored mene. Ruke je obujmila oko trbuha, a glavu položila na koljena. Kosa joj je padala preko lica tako da nisam uspjela vidjeti kakav izraz ima na njemu, ali mogla sam se kladiti kako nije djelovala veselo. U kriznim situacijama poput ove obično je od nervoze pušila nekoliko cigareta za redom. Pošto je to u bolnici bilo zabranjeno, nikako se nije mogla opustiti.
Ja sam pak sjedila pokeraškog izraza lica i promatrala doktore u bijelim kutama kako prolaze pored nas. Neki su bili u žurbi dok su se drugi lijeno vukli do aparata s kavom, brojeći novčiće u hodu. Evan je odbila otići u Sveti Mungo na pretrage. Nakon što je posve odbacila svoje čarobnjaštvo, počevši živjeti bezjačkim životom, odbijala je imati ikakve veze s magijom. Zato mi nije bilo druge nego da je odvedem u bezjačku bolnicu kako bi se utvrdila istinitost njezine trudnoće.
Nikad nisam dobro poznavala London s obzirom da sam većinu svog života provela u Irskoj. Moji rijetki posjeti Londonu nikad nisu obuhvaćali obilaženje bolnica stoga sam se jedva snašla da je pronađem. Bilo je dovoljno samo da taksisu kažem da nas odvede u najbližu bolnicu. Evan je bila toliko blijeda u licu da je mislio kako će se izbljuvati pa je dao gas i ubrzo smo bile tamo. To i dalje nije ubilo strepnju u nama.
Nastojala sam razmišljati o glupostima kako bi mi vrijeme što brže prošlo, ali nije upalilo. Minute su prolazile ubitačno sporo, a nemir u meni je rasao. Na kraju više nisam mogla sjediti pa sam se ushodala hodnikom gore – dolje s rukama prekriženim na leđima. Spazivši medicinsku sestru s nalazila kako nam prilazi, opet sam brzo pohitala do Evan i sjela. Ona ni u jednom trenutku nije podigla pogled.
„I?” nestrpljivo sam se obratila ženi u plavoj odori.
Nasmijala se. „Čestitam! Trudni ste!”
Pružila je Evan nalaze, a ona je, zelena u licu, podigla pogled. Još se čvršće obujmila oko trbuha i tiho zacvilila. Medicinska sestra nas je u čudu gledala. Očito je očekivala nalet uzbuđenja, a ne prizor kao da nam je upravo priopčeno da nam je najbliži član obitelji umro. Zatresla sam glavom da razbistrim misli. Uzela sam nalaze i zahvalila se sestri. Kimnula je glavom i otišla dalje, mrmljajući si nešto u bradu.
Uzdahnula sam. „E pa to je onda...to.”
Evan je zacvilila. „Bit ću debela.”
Zasmijuljila sam se, pa me Evan ošinula pogledom. Utješno sam je zagrlila. Znala sam da joj to treba.
„Hajde idemo!” namignula sam joj. „Netko treba i Bradinu priopčiti vijest da će postati otac.”
Evan je opet zacvilila.
*****
Otključavši vrata stana, Evan me pogurnula u stranu i požurila unutra. Odjurila je u kuhinju mrmljajući psovke. Okrenula sam očima i odložila jaknu na vješalicu. Potom sam se dovukla za njom u kuhinju. Na stolu je bila, davno ohlađena, večera. Znala sam da je mogu podgrijati ako će je netko željeti okusiti, ali imala sam osjećaj kako nakog ovog nitko neće imati apetita. Cijelo ono kuhanje poslije podne sada nije imalo apsolutno nikakvog smisla.
Okrenula sam se prema Evan i bijesno razrogačila oči. „Evangeline! Daj to ovamo!”
Evan me ošinula pogledom. Mrzila je kad je oslovljavam punim imenom. Ignorirala sam njezin bijesan pogled i otela sam joj cigaretu iz ruke. Otvorila sam prozor i bacila opušak van na kišnu ulicu. Potom sam se okrenula prema njoj.
„Nema više pušenja, Evan!” strogo sam joj naredila, ozbiljnoga glasa. „Pušenje će naškoditi bebi!”
Evan je podrugljivo frknula. Izbeljila sam joj se i stala prekapati po ladicama i otvarati ormare u potrazi za svim zalihama cigareta koje sam mogla naći. Sve sam ih bacila.
„Je li to sve što si imala?” sumnjičavo sam je upitala. Nije mi odgovorila. „Evan! Moraš mi reći! Nema pušenja u trudnoći!”
„Da, to je bilo sve”, promrsila je bijesno.
„Želim da mi obećaš kako nećeš pušiti dok si trudna!” molećivo sam je zamolila. „Inače ću ostati ovdje uz tebe svih devet mjeseci trudnoće.”
Evan je zacvilila. „Devet mjeseci...ajme! To je čitava vječnost!”
„Evan!” povisila sam glas.
„Dobro, dobro”, ogorčeno je popustila, strovalivši se na stolicu za okruglim stolom. „Obećajem da ću se pokušati suzdržati od pušenja u sljedećih devet mjeseci.”
Zadovoljno sam kimnula glavom. Bolju pogodbu od nje nisam mogla izmusti. Uzdahnula sam i sjela na stolicu pored nje.
Tad se začulo ponovno otključavanje ulaznih vrata, a sekundu kasnije se i Bradinov glas zaorio stanom. „Evan!”
Evan i ja smo se ukipile na mjestu. Progutala sam knedlu u grlu. Bradin ne samo da nije zna da sam ja ovdje, nego pojma nije imao što se sve dogodilo u njegovu odsutstvu.
„Hej Ev...” pozdravio ju je, zastavivši se usred rečenice nakon što je spazio mene kad je ušao u kuhinju. Namrštio se. „Što ti radiš ovdje?”
„Pa bok i tebi”, frknula sam, ustavši. Došla sam do njega i cmoknula ga u obraz. Lice mu je i dalje bilo suzdržano. Uzdahnula sam. „Došla sam jer sam bila zabrinuta za vas. Niste mi odgovarali na pisma ni dolazili u posjete. Bojala sam se da vam se nešto nije dogodilo.”
Bradin se podrugnuo. „Mi smo odrasli, Alexis. Možemo se brinuti sami za sebe.”
„Oh da Bradine, jako si odrastao!” sarkastično sam dometnula, sijevuvši ga pogledom. „To što si punoljetan i živiš samostalno ne znači da si odrastao. Odrasli ljudi nisu neodgovorni.”
„Jesi ti to došla mene pobirati na red?” namreškao je Bradin nos. „Jer u tom slučaju možeš odmah...”
„Ma daj začepite oboje!” zaderala se Evan. „Nemojte se sad svađati!”
Bradin ju je kratko gledao, a onda flegmatično slegnuo ramenima. Otišao je i iz hladnjaka izvadio limenku pive.
„Onda, što si ti radila dok me nije bilo?” obratio se Evan, nježno je poljubivši u vrat. „Jel te Alexis previše gnjavila?”
Frknula sam nosom, ali nisam ništa rekla. Evan se slabašno nasmijala. „Imala sam...posla.” Pogledala me. Uzvratila sam pogled, podignuvši obrve. Evan se ugrizla za usnu.
„Joj daj mu reci već jednom!” planula sam iznenada. „Primjetit će prije ili poslije.”
„O čemu vi to govorite?” Bradin se uozbiljio. Evan je izbjegavala njegov pogled. Okrenuo se prema meni. „Što se dogodilo?”
„Trudna sam”, izustila je Evan prije nego sam ja otvorila usta.
Bradin je razrogačio oči. „To je...nemoguće.”
Namrštila sam se. „Ništa nije nemoguće.”
„Koristili smo zaštitu”, zarežao je Bradin.
„Koristili ste kondom, budaletino jedna!” viknula sam na njega. „To nije najpouzdanija zaštita protiv trudnoće. Vas dvoje bi to trebali znati!”
„Kako je mog...” opet je počeo on, ali sam ga prekinula.
„Puknuo je Bradine, puknuo je! I to je moguće, znaš!”
Bradin je bio blijed u licu. Zagledao se u svoja koljena, posve zanemarivši limenku pive. Otvorenih je usta buljio u neku nevidljivu točku i neko vrijeme nije ništa govorio.
„Bili ste neodgovori”, progovorila sam tiho. „Oboje. I sad morate snositi posljedice. I da: Evan neće pobaciti, u slučaju da ti je to palo na pamet!”
Bradin me ošinuo pogledom. „Ne podržavam abortus, ali trenutno mi se pomisao da izvadimo tu stvar iz nje čini primamljiva.”
Potom se okrenuo prema Evan koja više nije mogla izbjegavati njegov pogled. „Bit ćeš mama.”
„Gah!” izustila je zgađeno. To me nasmijalo. Znala sam i zašto. Evan je precool da bude majka. Ona će vjerojatno od svog djeteta zahtjevati da je zove imenom.
Tad mi je sinulo. „Oh!” uzdahnula sam. Bradin i Evan su me pogledali. Iscerila sam se. „Bit ću teta! Ajme, zar to nije super?!”
Poskočila sam sa stolice i zaplesala nasred prostorije. „Oh, bit će divno! Naučit ću tu bebu svemu što znam.”
„To ne bi trebalo dugo trajati”, zacerekao se Bradin, a ja sam ga u prolazu bubnula po ramenu.
„Budi pristojan...tata”, namignula sam mu. Lecnuo se na posljednju riječ.
„Sad si me podsjetila na nešto”, promrmljao je ustavši. Otišao je u dnevni boravak, a nas dvije za njim. Iz kredenca je nešto izvadio i okrenuo se prema nama. Potom je Evan dobacio mali paketić.
Pogledala sam ga. Na Evaninu dlanu je ležala mala kutijica u obliku srca presvučena plavim satenom. Evan je šokirano podigla pogled.
„Ti se šališ?” zaprepašteno je izustila.
Odmahnuo je glavom i nasmijao se. „Planirao sam to učiniti već neko vrijeme. Sad će ispasti kao da te prosim samo zato što sam te napumpao, ali spašava me činjenica da sam prsten kupio prije tog saznanja.”
Evan je otvorila kutijicu. Na crvenom jastučiću je ležao prsten s motivom znaka peace. Savršeno za Evan. Ispustila je zadivljeni uzdah i stavila ga na prst.
„Savršeno pristaje”, kimnula je glavom.
Bradina je to oraspoložilo. „Kad već to radimo, onda neka bude formalno.”
„Bez bijelih vjenčanica i djeveruša u roznim haljinama, molim”, Evan se namrštila.
Bradin se nasmijao i poljubio je u čelo. „Ma nitko ne mora ni znati za to. Bit ćemo samo mi i svećenik.”
„I Alexis, naravno”, Evan mi je namignula.
„Ma naravno!” Bradin se složio.
Nisam shvatila da su mi se oči zarosile dok mi suze nisu potekle niz obraze. Bradin i Evan su me u čudu gledali.
„Pa zašto plačeš? Vjenčanja bi trebala biti sretna, jel?”
„Zato i plačem, debilu jedan!” nasmijala sam se kroz suze. „Plaćem od sreće!”
Bradin i Evan su me obgrlili. To me još više rasplakalo. „Ajme, bit ću teta za kojih par mjeseci! A za koji tjedan, Evan će mi postati šurjakinja! Ovo je super!”
„Tebe ništa ne može slomiti, je li Alexis?” upitala me Evan.
Odmahnula sam glavom. „Ništa.” Potom sam se sagnula do razine Evaninog trbuha i progovorila. „Ej fetusiću unutra! Govori ti tvoja teta! Vidimo se za devet mjeseci!”
Ponovno sam se uspravila do pune visine i susrela se s Bradinovim začuđenim očima. Slegnula sam ramenima. „Znaš da se teško obuzdavam kad sam sretna!”
„Morat ćeš prestati pušiti”, Bradin je prasnuo u smijeh.
Evan se namrštila. „Već jesam. Alexis mi je otuđila sve cigarete.”
„Kladim se da nećeš izdržati ni dva dana!” Bradin joj je namignuo.
„Morat će!” ubacila sam se u raspravu. „Obećala mi je!”
Evan je frknula nosom. „Bit ću udana, debela i nenapušena. Divno!”
Skočila sam joj u zagrljaj i počela je ljubiti. „Ma ja ću te voljeti čak i takvu!” Evan je napravila grimasu.
Post je objavljen 18.11.2008. u 21:09 sati.