Iako mi kriza koju proživljavam dosta teško pada, ipak mislim da je meni utoliko lakše jer ja do pljuge baš ne mogu tako lako doći.
Boli me glava, suha su mi usta, zamagljen vid i ostala "sr... ", koja su popratna pojava kod prestanka pušenja.
No kako ja "skoro pa ne mogu vanka" iz kuće-tako ni do pljuga ne mogu.
Djecu mi fura iz škole cura koja je za to plaćena.
Oko pola šest izlazim na 6 minuta...i žurim kući k bebi-koju tih 6min čuva moja mlađa kćer,
I tako u krug.
Nije loše.
Pljugu mi obično kupuje suprug. Ja naručim,on nevoljko nosi.
Sad nije ni primijetio da apstiniram.
Sutra odlazi na put.
Kaj ako budem živčana i ako budem moralas prestati apstinirat...
Ma ok..do proljeća mogu izdržati.
Nisam pušila u kući pa mi sad smeta to da pušim u kući. Smrdi mi i nije mi gušt.
Najveći gušt mi je pušiti na svježem zraku.
A kako je sad vani hladno-a nije mi gušt unutra..i tako sad već par dana ne pušim...
Jer mi je od pljuga dosta loše.
Moram pročistit organizam.
a i koja je svrha svega. Pušit samo na fešti s prisutnošču alkohola. Ostalo su sama sranja.
Oću ja kupovat skupe kreme za facu, a usput pušit kutiju pljuga na dan.
E neću.
Već kad se mažem skupom kremom-da ne upropastim sve s pljugom...
Post je objavljen 18.11.2008. u 12:46 sati.