Marketing
BAŠ SMO VRIDNI
Vrime je od branja maslina. Iako nemam svoje svaku godinu sam u berbi masina.
Počelo je u subotu ujutro. Pogled kroz ponistru nije obečava ništa dobro. Nebo oblačno, počelo je rosit. Tražin po kući nešto funkcionalno i komodno za obuć. Izbor je pa na stare rebe, majicu i đilet.
Pomalo smo se uputili.
Skupili smo se, povadili sve šta nan triba, pogleda stalno uprtog u nebo.
I sve onako oće-neće nebo nan se nije smilovalo.
Sva srića nije dugo trajalo.
A iza svake kiše dolazi sunce.
Kišna pauza iskorištena je za marendu.
Branje je pomalo nastavljeno uz obilnu zafrkanciju i dobacivanje sa stable na stablo.
Ovu godinu san visinske akorobacije prepustila mlađima od sebe a ja san ostala prizemljena.
Kako posal pomalo odmiče tako po maslinama ostaje višak robe.
A šta se dan bliži kraju tako i điri padaju.
Sa dolaskom noći i mi se povlačimo.
Nakon toga ručak-večera i onda se nastavlja posal. Masline triba malo očistit od večih grana i lišća.
Nije to težak posal ali nakon cilog dana branja ruke više ne slušaju najbolje. Pa se često pomiša sić sa čistin maslinama i sić sa lišćen.
I nakon dvi-tri dobre beštime, provale smiha, nastavlja se dalje.
A nakon svega jedva dočekate ispružit se na postelju.
Još popodne pa smo gotovi.
Post je objavljen 17.11.2008. u 10:19 sati.