Ja i moj ćaća smo išli na skijanje. U ta doba to se nije moralo. Baba je rekla da naša raca nije od sniga nego od mora i planine i prije negoli smo ošli održala nan je predavanje o Igmanskom maršu i da, ne daj bože, ne zaspemo u snigu jer ćemo se smrznit.
aća je reka da ne spavamo u snigu nego u otelu i da ne idemo u partizane nego na Kupres. Baba je rekla da je tako počelo i ‘41.
Mater je kupila meni ski odijelo na 6 čekova, ćaći oprala trliš i upelila mu da me pazi.
aća je to isto upelio teti Boženi kad smo došli na Kupres, a meni je reka da kud teta Božena okon, ja skokon. Vele san ja muke vidila skačuć uokolo jer je teta Božena razroka. Vako je ona meni kazala:” Dušo ( nije to moje pravo ime nego tako teta Božena zove svakoga ispod 10 godina), sad ćemo se spustiti niz padinu na sanjkama a kad se poželiš zaustaviti odupri se petama o snijeg.
aća je to sažeo u :” Kad vas djava odnese nistrmo upri nogan akoš zakočit.”
Onda je nas djava odnijo nistrmo… Nisan ja tome brigu vidila kraja i odlučin uprit nogon u snig…kotrlj, kotrlj, kotrlj..kotrljala se teta Božena nistrmo,,kotrlj, kotrlj, kotrlj,,,kotrljan se ja iza tete Božene, kotrlj, kotrlj, kotrlj,,eto i sanjki..
aća se iz restorana cerio i vika da san ja njegova Mateja Svet. To je njemu od gemišta. On kad se napije zaboravi kako se ja zoven. Upala san ja do nosa u jednu škrapu i promočila svoje nepromočivo odijelo. Teta Božena je iščašila prst na ruci.
aća je doša vidit triba li me opalit pleščurinon ako mu se učini da bi teti Boženi onda bilo lakše. Ali teta Božena je samo rekla :”Dušo, drugi put reci kad misliš stat a sad se hajde presvuć da se ne prehladiš.”
aća je reka :”Djava ce joj bit, ajmo nazad za šank popit čaj!”
Teta Božena nije tila ne prisvuć se jer ona ne viruje da će joj djava bit. Ja san pila čaj, a ćaća čaj s rumon. Dok nije nestalo ruma.Onda smo mi išli u sobu. Meni je bila zima ali ćaća je reka da se to zove zimske radosti. Drugi dan je mene bolilo grlo i imala san temperaturu pa smo mi išli kući. Puten san ja onesvješteno spavala. Doktor Vela je reka da je to upala pluća a mater je rekla da to nije upala plu a nego je to prvi i zadnji na snigu. Tad ona nije znala da će snig doć u modu. Baba je ćaću gonila metlon priko kuće da mu satare kosti šta me ostavio spavat u snigu.
aća je vika da san spavala u otelu ali nije baba obadavala povijesne činjenice. Nije ona tad znala da ce i to doć u modu. Kad je ona dovatila ćaću priko kostiju smirila se i došla me pazit.
Pazi me se tako da me se tira puvat nos kad se nema šta ispuvat i da me se podigne na kušine pod kuten od 90 stupnjeva ili dok mi se ne ukoči vrat. Onda mi se iskriža jabuka na pjatić. Pjatić se meti na kantunal koji se iz kreveta ne more dobavit. Na kantunal kraj kreveta se meti knjiga ”Tebi, moja Dolores” da se pročita i shvati kako uvik može bit i gore.
Otad se ja drżin materine da mi je to bio prvi i zadnji na snigu. Ne zato jer iman traumu od zimskih radosti ve zato jer iman traumu od oporavljanja…
I nimalo me ne čudi da se Janica odrenila od skijanja....pametna žena!
Post je objavljen 16.11.2008. u 22:43 sati.