Mislin da na ovo pitanje niko nema pravi/krivi odgovor..danas se iskrenost kroji po prilici, onako kako nekome odgovara u datoj situaciji..
I ja san odlučila biti potpuno iskrena sama sa sobon, pa i sa ljudima oko sebe..
I što san dobila?
Dobila san iskreni i direktni odgovor da se iskrenost ne cijeni i da je bolje lagati, bolje neke stvari zadržati za sebe i praviti se lud..
Iako san se u to uvjerila ja nebi prominila ono što san rekla ili učinila želeći biti iskrena..držin se toga jer u životu želin biti iskrena, koliko god je to moguće..
Dvoličnost je nešto što mi je najmrskije..
Ako san već nešto napravila, stojin iza toga..
Što dobivan stin da kažen da bi to prominila?
Nečiju naklonost?
Odobravanje?
Ili možda bolje odnose?
Dobivaš baš suprotno..osjećaj da izdaješ sam sebe, a to je nešto što ne more dobro završiti..
Sve što napravin, rečen, pokažen i daden je zato što želin dobro, za sebe i sve oko sebe..
Jer koliko god ljudi radili krive stvari, u njima ima nešto dobro..možda je sakriveno, ali ima ga..
Zato virujen da u svakon zlu ima nešto dobro, i obrnuto..
Samo je pitanje kako ćemo mi to viditi – ko loše ili ko dobro..
Biti iskren je znati da se moreš uzdignute glave boriti..
Bez straha..
Mirne duše..
I smirenog uma...
Post je objavljen 15.11.2008. u 11:22 sati.