nemožeš pobjeći od svoje slabosti. taman kad pomisliš da je došlo vrijeme u kojem ćeš
moći održavati prividan mir u sebi i kontrolu nad svojim postupcima, suočiš se s ponavljanjim
istih obrazaca, istih shema. padaš opet u istu zamku, uloviš se opet u dobro poznatu mrežu.
i opet potoneš, i opet te guši. a možda ipak ovaj put konačno ustraješ u svojoj odluci da
više nikad. možda se neko jezgro snage i odlučnosti ipak stvori u tebi. možda ovaj put neće
tako boljeti, možda i više nisi rob svoje slabosti, možda je ovo sad samo iz navike, jer je čitavo
tvoje biće naštimano na takvu reakciju. vidjećemo dalje.
Post je objavljen 15.11.2008. u 09:47 sati.