pišem reda radi. inspiracija me zaobilazi u dalekom luku. nemam vremena ni za što, iako i sama znam da je to samo izgovor. ubija me vlastita lijenost, ili jednostavna želja da budem u kontaktu s ljudima. istina, trebaju mi. nije lako biti jedini stanovnik neke zemlje. Lunaria polako ali sigurno propada, utapa se u ništavilu nerada i uzalud utrošenih sati. sati u kojima se apsolutno ništa ne događa, sati u kojima ništa korisno ne radim, samo bivam, vagyok, mint minden ember.... ta rečenica mi se konstantno mota po glavi. zar jesam? baš kao svaki?
Lunaria proživljava teške dane, i ne zna se da li će se moći vratiti u normalu kada se jednom toliko zapusti.
Post je objavljen 14.11.2008. u 00:36 sati.