vidim da su se neki ljudi raspisali... a ja... ja sam ostala bez komentara... i to iz vise razloga...
ne mogu vjerovati da se netko spusta tako nisko i pise takve ocajne balade... ali vise me zapravo nista ne moze iznenaditi...
nena, ne znam sta bi trebao znaciti onaj tvoj komentar da se ne moze pomoci nekome tko to ne zeli, al ajd... nek ti bude...
i da... ja zivim u snu... u najljepsem mogucem snu... i dalje cu budna sanjati jer je prekrasno i uzivam...
hmm... htjela sam napisati nesto o dogadajima vezanima uz mene i dinu proteklih nekoliko dana, ali sada vidim da nema dovoljno rijeci da se sve to opise, a i nema smisla da sve to tu bude zapisano... ono najvaznije znamo samo nas dvoje i mislim da tako treba i ostati... nema poante u tome da ovdje dode bilo tko i cita o tome...
de la barca se dvoumio je li zivot san izmedu dva budenja ili tek jedno budenje izmedu dva sna? ja sam svoj odgovor dala u naslovu...
mozda je sve ovo san... mozda cu se sutra ujutro probuditi i shvatiti da se nista od toga nije desilo... ali ako se probudim i prsten i dalje bude bio na mojoj ruci tada cu vjerovati da sve ovo ipak nije bio san...
...dok nas smrt ne rastavi...
Post je objavljen 13.11.2008. u 23:10 sati.