Mucanje
Nije Špiro mucavac od rođenja, dogodilo se to u šestom razredu osnovne. Bit će da je bila šesetdruga. U zgradi škole, bio je i poštanski ured i đačka kuhinja, ali ne i zahod. Zahod je bio udaljen kojih trideset metara, poljski, bez vode. Tri kabine su bile za muške i jedna za ženske, sve pod istim krovom.
Mali odmor, i Špiro trkne u zahod, u onu kabinu do ženske. U ženskoj kabini je netko bio, a na pregradnom zidu, naravno, bila je rupica, nekako u visini pupka. E,sad,…. Špiro kad vidi rupu, mijenja boju, ponašanje. To je drugi Špiro. Ma će mu rupa i doći glave…..
Nervozno kucanje po vratima Špirove kabine.
- Otvaraj da vidim koji si, otvaraj kad kažem.- Bila je ljuta gospođa. Po glasu je poznao da je to žena što radi na pošti. Ali Špiro nije otvarao, nadao se da će otići i zaboraviti….. I utihnulo je lupanje po vratima, i vikanje,… i Špiro odluči izaći,… polako je otvarao vrata,… i virio ima li koga….. Otvorio je i krenuo vani, ali…
- A, ti si,… zapamtit ćeš ovo magarče,… pogledaj što si napravio.?
Špiro je otrčao u razred, jer je već trebao početi sat, i sjeo utučen i crvenog lica.
Malo zatim ušao je nastavnik matematike, Branko. Bojali smo se tog čovjeka, imao je oštar nastup i nikada se nije šalio. Odložio je dnevnik, mi smo sjeli, a on je stajao, pa malo šetao, nije ništa govorio. Čekali smo, jer nismo znali što se događa. A, onda……
- Djeco,… ovdje među vama,…ima jedan,….čije ponašanje ne dolikuje đaku…… .
Djeco,…..pored toga,…..što vas učimo znanju,… mi vas učimo i lijepom ponašanju……
Mi smo pogledavali jedni druge, jer smo slutili da nešto ne valja. I naravno, pogledi se zaustave na Špiru, jer je mijenjao boje i ukočeno gledao predase.
- Djeco, kako rekoh,…..lijepom ponašanju,……a jedan od vas,……vadi svoje tijelo,…..i mokri po leđima i kosi jedne gospođe…. Ta gospođa je moja žena,…….
Sad smo svi gledali u Špira, a on je lagano klizio niz stolac, nestajao, propadao….. Bilo nam je jasno da je on u pitanju. Bio je deseti mjesec, vruće, ali i bez toga, Špiro bi bio mokar.
- Dakle, djeco,….ja vam neću reći,….tko je taj,…..ali iz mog predmeta,…..dakle matematike,…..ima jedinicu dok sam ja u ovoj školi.
Špiro je kod ovih zadnjih riječi, potpuno nestao sa stolca, prolio se, iscurio na pod. Bio je u nesvjesti.
Nastavnik Branko, otvorio je dnevnik i upisao jedinice. Zatim je zatvorio dnevnik, stavio pod ruku i otiš'o u polovici sata.
Kad smo probudili Špira, sve nas je začuđeno gledao. Bio sam uz njega. Zaustio je da nešto reče, i dugo je micao usnama dok nismo čuli glas.
- Jeee, jeeli, oot,oot, ootišo…………
To je bilo najskuplje pišanje za koje znam.
Post je objavljen 12.11.2008. u 20:41 sati.